Ocenite tekst
Energetika - Srbija
Skupa proizvodnja koči upotrebu škriljaca
Sve veće investicije zapadnih kompanija u eksploataciju gasa iz ugljenih naslaga, kao i gasa i nafte iz uljnih škriljaca još uvek nisu u stanju da smanje zavisnost svetske ekonomije od ruskih energenata, smatraju eksperti za energetiku. Ipak, alternativni energetski izvori istražuju se sve više usled otežanog pristupa kompanijama sa Zapada nalazištima zemnog gasa u Rusiji, Iranu i Kataru u kojima je skoncentrisana polovina svetskih rezervi tog energenta. Zahvaljujući alternativnim energetskim izvorima, Sjedinjene Američke Države uspele su da prošle godine od Rusije preuzmu status lidera u proizvodnji gasa sa 745,3 milijardi kubnih metara. Sa druge strane, Kina zaključno sa ovom godinom planira da poveća proizvodnju metana iz ugljenih naslaga na 10 milijardi kubnih metara, što je 100 puta više nego u periodu pre pet godina. Ipak, Međunarodna agencija za energetiku tvrdi da u narednoj deceniji ruski državni gigant Gasprom niko neće ugroziti na evropskom tržištu. Prognozira se da će 2020. godine ruski gas podmirivati oko 34 odsto evropske tražnje u odnosu na sadašnjih 25 odsto...
Sve veće investicije zapadnih kompanija u eksploataciju gasa iz ugljenih naslaga, kao i gasa i nafte iz uljnih škriljaca još uvek nisu u stanju da smanje zavisnost svetske ekonomije od ruskih energenata, smatraju eksperti za energetiku.
Ipak, alternativni energetski izvori istražuju se sve više usled otežanog pristupa kompanijama sa Zapada nalazištima zemnog gasa u Rusiji, Iranu i Kataru u kojima je skoncentrisana polovina svetskih rezervi tog energenta.
Prema pisanju ruskog poslovnog dnevnog lista Vedomosti, zahvaljujući alternativnim energetskim izvorima, Sjedinjene Američke Države uspele su da prošle godine od Rusije preuzmu status lidera u proizvodnji gasa sa 745,3 milijardi kubnih metara. Sa druge strane, Kina zaključno sa ovom godinom planira da poveća proizvodnju metana iz ugljenih naslaga na 10 milijardi kubnih metara, što je 100 puta više nego u periodu pre pet godina. Ipak, Međunarodna agencija za energetiku tvrdi da u narednoj deceniji ruski državni gigant Gasprom niko neće ugroziti na evropskom tržištu. Prognozira se da će 2020. godine ruski gas podmirivati oko 34 odsto evropske tražnje u odnosu na sadašnjih 25 odsto.
Bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije Zorana Mihajlović - Milanović potvrđuje da je eksploatacija gasa iz uljnih škriljaca sve prisutniji trend, ali da je ograničen na svega nekoliko zemalja.
- Znatnije zalihe škriljaca mogu se naći u pet ili šest zemalja, a jedna od njih su SAD. Ta država planira da do 2020. godine ostvari proizvodnju od 40 odsto gasa iz alternativnih izvora. Na taj način SAD će potpuno eliminisati uvoz „plavog energenta“ koji u ovom trenutku iznosi 16 odsto. Zahvaljujući alternativnim izvorima, zemlje poput SAD mogu ostvariti samodovoljnost kada je reč o gasnom sektoru, međutim, to nikako ne znači da će biti ugrožena dominantna pozicija Rusije u toj oblasti. Problem vezan za dobijanje nafte iz uljnih škriljaca je taj da je proizvodnja veoma skupa, a izaziva i zagađenje životne sredine. Kod nas u Srbiji postoje velika nalazišta uljnih škiljaca iz kojih se može proizvoditi nafta. Najveća nalazišta su u Aleksincu. Svojevremeno se razmišljalo o eksploataciji, ali se od toga odustalo zbog tehnologije proizvodnje koja je veoma skupa - objašnjava naša sagovornica.
Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, slaže se sa mišljenjem da alternativni izvori ne mogu ugroziti poziciju Rusije u energetskom sektoru.
- U dobijanju gasa iz škriljaca najviše su napredovale SAD. Međutim, proizvodni proces je veoma skup i stoga u alternativne izvore energije neće biti previše ulagano sve dok postoje izvori nafte i gasa. Onog trenutka kada izvorišta tradicionalnih energenata presuše razmišljaće se mnogo ozbiljnije o masovnoj eksploataciji alternativnih energenata. U ovom trenutku to nije previše aktuelno jer je mnogo jeftinije eksploatisati naftu i gas - ističe Vuletić.
Kao primer navodi da iako je Srbija bogata uljnim škriljcima, kojih ima u zalihama za narednih 50 godina, ne postoji interesovanje za njihovu eksploataciju jer bi proizvodnja bila veoma skupa. Primenom određene tehnologije iz uljnih škriljaca može se dobiti i gas, međutim, proizvodnja bi bila toliko skupa da bi to bilo potpuno neisplativo.
- S obzirom na to da se u Srbiji gaji dosta domaćih životinja nama bi bilo isplativije da se orijentišemo na proizvodnju biogasa. Prognoze Međunarodne gasne asocijacije pokazuju da će se do 2030. godine povećati udeo potrošnje biogasa u odnosu na prirodni gas i to je šansa koju bi mogli da iskoristimo. U Srbiji se gaji dosta svinja, a upravo od otpada tih životinja se dobija kvalitetan biogas - zaključuje naš sagovornik.
Povezane informacije
Komentari
Prikaži više
Prikaži manje
Ostavite komentar
