Industrija - Srbija

Stižu dve peći za plavi kamen

U naredne dve nedelje u pogonima kruševačke Hemijske industrije „Župa“ počeće proizvodnja plavog kamena nakon ravno 10 godina pauze. Kako saznajemo u rukovodstvu ovog preduzeća u restrukturiranju, očekuje se dopremanje dve rotacione peći za potrebe obnovljene proizvodnje, iz RTB Bor i uz podršku londonskog distributera plavog kamena NUTRIHEM.

- Plan je da proizvodimo od 5.000 do 7.000 tona plavog kamena godišnje - iznosi za „Novosti“ Bojan Cvetković, generalni direktor HI „Župa“.

- Završavamo remont postrojenja kako bismo ugradili peći. Proces proizvodnje otpočećemo sa rastapanjem granula, a sledi nam i povezivanje na zemni gas.

Plavi kamen, neophodan za prečišćavanje vode za piće, ali i u stočnoj ishrani, zaštiti bilja i proizvodnji pesticida trenutno se samo u manjim količinima od svega 50 tona na godišnjem nivou, proizvodi u pogonima RTB Bor, gde predstavlja nus-proizvod. Ostatak potrebnih količina plavog kamena već jednu deceniju se uvozi.

- Planiramo i paljenje postrojenja za proizvodnju kristal cink-sulfata, koje ćemo iskoristiti za proizvodnju plavog kamena - ističe Cvetković.

- Uz prirodnu kristalizaciju i uz kristalizaciju na cink-sulfatu možemo doći do 15.000 tona plavog kamena godišnje

Upravo ta količina proizvodila se u vreme kada je HI „Župa“ zapošljavala više od 1.500 radnika, a pre katastrofalne privatizacije, koja je sa firmom „Vektra“ raskinuta 2006. godine.

- Vratili smo se u fabriku jer verujemo da može ponovo da radi - poručuje Aleksandar Milićević, dugogodišnji radnik, sada angažovan na remontu postrojenja za preradu plavog kamena.

Investicija u pokretanje proizvodnje plavog kamena dostiže oko 100.000 evra. HI „Župa“ danas nakon realizacije socijalnog programa krajem prošle godine upošljava po ugovoru o delu 80 radnika. Većina je sigurna da se ulaganje isplati, te da će fabrika preživeti i pored višemilionskih nasleđenih dugova, a rukovodioci najavljuju da će sa plavim kamenom biti angažovano još 40 radnika.

HI „Župa“ ima tradiciju od 1934. godine. Nakon agonije oko privatizacije, prošle godine su se radnicima dugovale 24 plate. Država je intervenisala sa čak 257 miliona kroz isplatu otpremnina, pa je fabričke pogone napustilo 314 od 334 preostala radnika.

- Ponovo smo došli u situaciju da redovno izmirujemo i primanja i obaveze prema državi, mesečno isporučujemo oko 100 tona ksantata i hlora - iznose u rukovodstvu.

Prodaja i želje

Za kupovinu HI „Župa“ ima interesovanja u Agenciji za privatizaciju. Postoji želja da se kompanija kupi kao celina, ali ima interesenata i za fabričke celine (Pesticidi, Sulfati, Flotaciona sredstva, Točionica hlora). HI „Župa“ poseduje više od 30 hektara zemljišta i oko 60.000 kvadrata u nekretninama.