Izdvajamo - Bosna i Hercegovina

Hoće li Centralna banka BiH smanjiti obavezne rezerve na sve depozite?

To je neophodan odgovor u vrijeme krize uzrokovane pandemijom virusa korona, rekao je za Radio Televiziju Republike Srpske član Upravnog odbora Radomir Božić.

Međutim, guverner Centralne banke Senad Softić smatra da nema potrebe za spuštanjem stope obavezne rezerve.

Globalna pandemija virusa korona prouzrokovala je smanjenje ekonomskih aktivnosti i gubitak radnih mjesta i u BiH. Najmanje što u takvoj situaciji očekuje poslovna zajednica i građani jeste da Centralna banka BiH smanji stopu obaveznih rezervi i time oslobodi više novca u opticaju koji bi u krajnjem bio podrška za veću kreditnu aktivnost banaka.

- Svako povećanje raspoloživih sredstava na tržištu kapitala je dobrodošlo za privredu jer je to osnova uz neke niže kamaptne stope. Centralna banka BiH u ovoj krizi ni na koji način nije učestvovala iako bi bilo dobro da jeste, makar nekom garancijom pomogla oporavak privrede u ovako teškoj situaciji - ističe predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić.

Osim poslovne zajednice i zvaničnici Republike Srpske apeluju da se stopa obavezne rezerve od 10 odsto smanji, a deponovana sredstva stave komercijalnim bankama na raspolaganje.

Guverner Centralne banke Senad Softić odgovara da je smanjenje moguće tek kada se iskoristi višak ili veći dio novca iznad obaveznih rezervi koje su sredinom prošle godine iznosile 2,7 milijardi, a višak 2,6 milijardi KM.

Predsjedavajući UO i guverner Centralne banke BiH Senad Softić ističe da se od Centralne banke BiH traži spuštanje stope obavezne rezerve.

- Mi smo više puta naglašavali da smo, ukoliko se ukaže potreba, spremni brzo reagovati i spuštanjem stope obavezne rezerve povećati likvidnost banaka. Međutim, za sada ne vidimo nikakve potrebe za takvo nešto - napominje Softić.

Član UO Centralne banke BiH Radomir Božić ističe da nema nikakvu dilemu kao član UO i kao ekonomista, da u uslovima u kojima posluje privreda i u kojima žive građani od početka pandemije su zahtjevali jednu korektivnu akciju Centralne banke, u smislu ekspanzivnije monetarne politike i korekcije stope obavezne rezerve.

Božić kaže da Centralna banka, jedina u okruženju, nije reagovala popuštanjem monetarne politike.

Na njegovo i insistiranje drugog člana UO iz Republike Srpske Dragana Kuline pokrenuto je pitanje smanjenja obeznih rezervi.

Obavezane su stručne službe da naprave procjenu koliko bi se novca plasiralo kao kreditna podrška građanima i privredi koji su već suočeni sa problemima servisiranja postojećih obaveza i finansiranja daljih aktivnosti.

- Zadužili smo Komitet za obaveznu rezervu da nam do 15. februara pripreme prijedloge promjene okvira slobodne rezerve uključujući i politiku i stopu obavezne rezerve - napominje Božić.

Božić ističe da ne želi da licitira da li će stopa obavezne rezerve od 10 odsto biti prepolovljena ili će se izvršiti njeno diferenciranje po valutnoj strukturi ili ročnosti.

Najbitnije je, kaže, da se dio imobiliziranog novca oslobodi i stavi na raspolaganje za kreditnu podršku građanima i posrnuloj privredi, pri čemu struka i argumentacija treba da budu presudni, a ne politikanstvo.