Tema - Srbija

Šta sve treba znati i primeniti da bi poljoprivreda bila isplativa

U savremenoj poljoprivredi ostvarivanje visokih prinosa više ne garantuje i zaradu  zato je neophodno udruživanje proizvođača  kako bi oni ojačali svoju tržišnu poziciju i postigli ove  efekte.

"Sniženje troškova proizvodnje, dodavanje vrednosti proizvoda, povećanje profitabilnosti uz istovremeno očuvanje naših resursa i zaštitu životne sredine", kaže Mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Sve to potvrđuje i primer zemljoradničke zadruge "Polet" iz Aleksandrova, koja je godinama postepeno razvijala irigacione sisteme, a ove proizvodne sezone oko 400 hektara stavila pod intenzivno navodnjavanje. U zadruzi kažu da taj proces nije bio lak, ali da su rezultati sada jasno vidljivi.

"Kukuruz smo imali na 240 hektara, a prinosi su se kretali od 9,5 do 13,5 t po hektaru. Imali smo semensku pšenicu u navodnjavanju, nje je bilo po 11 t. To je  pokazatelj, koji treba da nam bude dalji pravac. Znači, razlika je dvostruka u odnosu na prinose izvan navodnjavanja", ističe Bojan Stepanović, direktor "Poleta".

Koliki je uticaj klimatskih promena očigledno je i u voćarstvu.  Zbog toga su neophodne promene u tehnologiji gajenja,  ali i pravilan izbor voćnih vrsta.

"U narednom periodu moramo nastojati da izaberemo odgovarajuću voćnu vrstu za odgovarajuće agroekološke uslove i ono što ja vidim da je perspektiva i koja voćna vrsta je deficitarna, to je sigurno kruška. Evropsko tržište traži kvalitetnu krušku", naglašava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo.

Slične izazove imaju i povrtari. A njima profesor daje sledeći savet :

"Moraju imati u vidu biologiju različitih povrtarskih vrsta, a zatim moraju preći na agroekološki pristup razvoju povrtarske proizvodnje u cilju održivosti. Kako obezbediti takvu održivost? U svakom segmentu proizvodnje nastojati da se racionalno pristupi minimalnoj i redukovanoj obradi. Sprovođenje redovnih mera nege, zaštita od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata, korišćenje bioloških preparata i predatora".

Neophodno je menjati i način  ishrane i zaštite biljaka. Biostimulatori i bioregulatori sve više dobijaju na značaju jer pomažu biljkama da lakše podnesu stres.

"Biostimulatori i bioregulatori su nešto bez čega proizvodnja neće više moći da se obavlja. Samim tim što će njihov uticaj omogućiti biljci da maksimalno izvuče svoj genetski potencijal i naravno  sve ono što joj  je iz zemljišta potrebno da bi dala ekonomski isplativ prinos", kaže profesor Keserović.

U svakom slučaju  izazovi savremene poljoprivrede ne mogu da se rešavaju pojedinačnim merama. Potrebno je povezivanje nauke i prakse, odgovorno upravljanje zemljištem i vodom i naravno udruživanje poljoprivrednih proizvođača, saglasni su stručnjaci.