Izdvajamo - Srbija

Srbi založili imovinu vrednu 61 milijardu evra

Vrednost pokretne imovine koja je trenutno u Srbiji založena iznosi 61,6 milijardi evra, pokazuju podaci Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima koji se vodi u Agenciji za privredne registre.

Ukoliko računamo da se svake godine na nivou države stvori nova vrednost od 33-34 milijarde evra koliko iznosi naš BDP dolazi se do zaključka da je vrednost pokretnih stvari datih kao obezbeđenje kredita ili raznih kupovina gotovo ravna onome što se stvori za dve godine. Samo u prošloj godini založnim pravima obezbeđena su potraživanja vredna čak 12,2 milijarde evra.

Kako to da je toliko velika vrednost založene imovine i da li je to uopšte realno? Podaci Udruženja banaka pokazuju da su privreda i građani zaduženi 18 milijardi evra, a tu valja dodati i još oko desetak milijardi evra takozvanih prekograničnih kredita koje su kompanije uzele od međunarodnih finansijskih institucija i matičnih banaka koje posluju kod nas.

Banke kao najčešći i najveći kreditori traže da vrednost obezbeđenja, bankarskim rečnikom rečeno kolaterala, bude veća od pozajmljenog novca da bi u slučaju da klijent ne vrati kredit prodajom založene pokretne i nepokretne imovine naplatile dug.

Bankarski standard pri kupovini stana na kredit jeste da vrednost hipoteke bude za petinu veća od pozajmljenog novca. U slučaju zalaganja drugih nepokretnosti vrednost hipoteke može da bude i mnogo veća, pa i dvostruko i trostruko, sve zbog straha od pada cene vrednosti nekretnina, jer u tom slučaju kreditor ima problem da povrati uloženo. Kod zalaganja pokretnih stvari, daje se polog najmanje 30 odsto veći. Okolnosti diktiraju i drugačije „odnose”.