Izdvajamo - Srbija

Voćni sokovi bez dodatog šećera: Novi pravilnik za konditore

Ovo predviđaju novi propisi, koji je trebalo da stupe na snagu 1. jula, ali je njihova primena odložena za početak 2020. godine, zbog opravdanog zahteva proizvođača.

Oni su zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata tokom vanrednog stanja ostali s velikom količnom zaliha, pa im je Ministarstvo za poljoprivredu izašlo u susret i odložilo početak primene Pravilnika o voćnim sokovoma.

Od 1. jula stupaju na snagu dva nova pravilnika o konditorskim proizvodima koji precizno definišu šta može da sadrži svaki od njih i predviđaju da svi sastojci moraju da budu precizno navedeni i jasno istaknuti. Ovim propisima naša zemlja se usklađuje sa zakonodavstvom EU.

Branislav Raketić, iz Ministarstva poljoprivrede, ocenjuje, za "Novosti", da će novi propisi našim proizvođačima dati dobru poziciju da budu još konkurentniji, i na domaćem i na inostranom tržištu. Značajna novina se uvodi i za još jednu kategoriju napitaka.

- Kod voćnih nektara više nije dozvoljeno označavanje "bez dodatog šećera", čak i ako su dodati samo zaslađivači - kaže Raketić. - Kod ostale hrane to je dozvoljeno. Ta izjava je problematična, jer je potrošači pogrešno razumeju i misle da proizvod ne sadrži ni dodate zaslađivače, i zato će se to ubuduće preispitivati i u EU.

Pravilnik o proizvodima od kakaoa i čokolade usaglašava naše kategorije artikala sa onima koje već postoje u EU. Aleksandar Bogunović, iz Privredne komore Srbije, ističe da su izmene najviše vezane za isticanje nutritivnih vrednosti.

- Precizno je definisano šta može da sadrži svaki proizvod i svi sastojci moraju da budu jasno navedeni i istaknuti - kaže, za naš list, Bogunović. - Mnogi naši proizvođači već primenjuju ta pravila, jer izvoze proizvode u zemlje Evropske unije.

Raketić naglašava da je naša čokolada po kvalitetu rame uz rame sa sličnim proizvodima iz EU.

Za brže usvajanje

Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije ističe da oni podržavaju svaku izmenu propisa koja je korisna za naše potrošače i koja im donosi isti stepen zaštite kao u EU.

- Sa usvajanjem pravilnika se prilično kasni i često se izlazi u susret proizvođačima - ocenjuje Alfirović. - Na primer, još uvek nije usvojen pravilnik o nutritivnim i zdravstvenim izjavama koji bi onemogućio da se proizvodima pripisuju svojstva koja nemaju, na primer da leče.