Svet - Srbija

Kineski katanac na luksuz

Zvaničnici u kineskim provincijama moraće da zaborave na "kineski san" i budu skromniji u prohtevima. Vlada u Pekingu uvodi strogu kontrolu državnog duga. Jedna od mera štednje je i petogodišnja zabrana gradnje luksuznih, neprofitabilnih državnih objekata.

Narednih nekoliko godina, kineske vlasti neće graditi luksuzne objekte u zemlji. To jedna od mera u okviru vladine kampanje štednje. Vlada u Pekingu uvodi i strogu kontrolu državnog duga koji, prema zvaničnim podacima, dostiže polovinu bruto društvenog proizvoda. Ipak, procenjuje se da je dug mnogo veći, upozoravaju kineski revizor i MMF.

Zvaničnici u kineskim provincijama moraće da zaborave na "kineski san" i budu skromniji u prohtevima. Kampanja vlade u Pekingu protiv ekstravagantnog ponašanja funkcionera, obuhvata transparentnost i restrikcije u lokalnim budžetskim politikama. Jedna od njih je i petogodišnja zabrana gradnje luksuznih, neprofitabilnih državnih objekata.

"Kampanja štednje pokazuje samodisciplinu vlade. Izgradnja vladnih objekata, godinama je podsticala korupciju u zemlji", kaže Gao Bo iz Centra za antikorupciju u Pekingu.

U okviru politike brzog ekonomskog razvoja, lokalne vlasti godinama su gradile skupe objekte, često uzimajući kredite. Preveliko zaduživanje pretnja je privrednom rastu, koji je ove godine zacrtan na 7,5 odsto.

"Novac odlazi u sektore, u koje savezna vlada ne želi da investira, kao što su preskupe nekretnine. To nije produktivno", kaže Henri Čao, ekonomski analitičar u Hong Kongu.

Trošenje lokalnih vlasti u Kini je van kontrole i preti da izazove veću finansijsku krizu od one u Sjedinjenim Državama, koja je zavrtela spiralu globalne krize, upozoravaju svetski stručnjaci. Pre dve godine, ukupni dug vlasti u 34 provincije i autonomne pokrajine, iznosio je 1.700 milijardi dolara.

"Procenjuje se da državni dug Kine dostiže 80 odsto društvenog bruto proizvoda. Posebno zabrinjava nepostojanje uvida u rast zaduživanja lokalnih vlasti u Kini i njihove mogućnosti da otplate te dugove", kaže Stiven Grin, finansijski analitičar.

U okviru privrednih reformi, kineska vlada najavljuje Zakon o državnom budžetu, koji će budžetski manjak, po ugledu na evrozonu, ograničiti na tri odsto.

Uprkos lošem iskustvu zemalja zone evra, koje su - sa neusklađenim monetarnim politikama daleko probile tu granicu - ocenjuje se da će kontrola budžetske discipline u Kini biti lakša, jer je reč o monetarnoj politici - jedne zemlje.