Tema - Srbija

Banke samo na provizijama zaradile 400 miliona evra

Čime se vodite kada birate banku? Da li je visina kamate na razne pozajmice jedino što vas zanima ili od bankara tražite cenovnik svih usluga koje vam u paketu sa otvorenim računom mogu biti naplaćeni.

Ako to nikada do sada niste uradili – trebalo bi jer prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije banke su u prošloj godini na naknadama i provizijama zaradile oko 400 miliona evra. To je bilo oko 35 odsto njihovih prihoda (još milijardu su inkasirale od kamata).

Plaćamo sve, od održavanja tekućeg računa, članarine za kartice, provizije za odobrenje kredita, kartica i ostalih kreditnih proizvoda, podizanje novca sa bankomata druge banke, e-banking uslugu, slanje novca preko doznake, izdavanje raznoraznih potvrda. Provizije i naknade plaćamo na većinu bankarskih usluga, čak i kada ih ne koristimo. Tako na izdatu kreditnu karticu plaćamo godišnju članarinu bez obzira na to da li smo potrošili jedan jedini dinar sa nje. I to nije sve. Plaćamo i izdavanje, održavanje, ali i njeno korišćenje na bankomatima, ali i POS terminalima drugih banaka.

Ove provizije nisu ni najmanje zanemarljiva stavka, jer kad na samo ovu proviziju dodamo i do tri odsto od iznosa, jasno je kako se lako stiže do zarade od gotovo 400 miliona evra po osnovu naknada i provizija.

– Udeo od provizija i naknada je prema mom mišljenju izrazito visok u ukupnom prihodu banaka. Ali to je danas pozicija bankarskog sektora. U drugim državama, koliko sam imao prilike da vidim, nisu toliko veliki iznosi. Ali to su samo slučajni uzorci, da biste stekli pravu sliku morate uraditi celovito istraživanje, a tako nešto nije urađeno – kaže Dragovan Milićević, saradnik portala Makroekonomija i državni sekretar u Ministarstvu trgovine. I Milićević takođe savetuje građanima da treba dobro da razmisle prilikom izbora banke jer ono što se danas naplaćuje na ime raznih provizija i naknada nije nimalo beznačajna stavka.

Istina, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga je donekle regulisao naplaćivanje provizija i naknada, ali očigledno to nije dovoljno.

– Do početka primene ovog zakona, banke su naplaćivale i gašenje tekućeg računa, kao i izdavanje potvrde da je račun ugašen. Sa promenom zakona regulisano je da je gašenje računa besplatno, kao i izdavanje potvrde prilikom gašenja računa. I toga se banke pridržavaju. Ali, bez obzira na regulativu, često se dešava da prilikom gašenja računa, banka ne izda potvrdu jer to klijent nije izričito zahtevao, ali ukoliko je bude tražio kasnije biće mu naplaćena – kaže Lara Pantelić finansijski analitičar sa portala „Kamatica”.

Ona ističe da banke takođe tvrde da je otvaranje tekućih računa besplatno, međutim da biste ga aktivirali banka zahteva da se na račun uplati simboličan iznos (100 dinara). Mesečno održavanje računa je nezaobilazna stavka, koju banke doduše različito naplaćuju. Sve dok koristimo tekući račun, objašnjava naša sagovornica, plaćanje ove naknade je smisleno, ali kad prestanemo da koristimo račun, a u međuvremenu ga ne ugasimo, nije retkost da nam se i tad naplaćuje, što može da rezultira nedozvoljenim minusom za koji nismo krivi.

Šta još moramo da plaćamo banci? Spisak je predugačak. Ukoliko nam je, na primer, potreban promet po računu kao dokaz o redovnim uplatama zarade moramo da platimo. Baš kao i potvrdu o izvršenom plaćanju, „papir” da nemamo neizmirenih obaveza prema banci, stanje po kreditu i sve ostale vrste potvrda koje poslovni odnos sa bankom može da iziskuje. Redakciji „Potrošača” često se javljaju čitaoci koji imaju primedbe na previsoke penale za plaćanje računa u banci.

– I tu ima nelogičnosti naročito kada vam za račun od 200 dinara naplate proviziju od 150. Inače banke koje naplaćuju ove provizije po nelogično visokim tarifama, u stvari žele manji promet uplatnica i gužve na šalterima. Za uplate na šalteru banke postoji tarifnik, međutim pojedine banke u svom tarifniku nemaju ograničen maksimalni iznos za naplatu, nego se naplaćuje procenat – ističe Pantelić.

Za svoj položaj možda smo i sami delom krivi, kaže Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva”. Od dvadeset klijenata samo jedan pomno čita ugovor sa bankom pre nego što ga potpiše, a pitanje je i koliko je onih koji su spremni da zbog boljih uslova koje druga banka nudi presele svoj tekući račun iz matične banke.

– Svet građana o finansijskim uslugama je i dalje nizak. Važno je da se od banaka pre bilo kakvog aranžmana traži što više informacija. Kada budu bankari shvatili da mi znamo više i oni će početi da menjaju stav – kaže Gavrilović.