Tema - Srbija

Da li svet ulazi u spiralu rasta plata i cena

Zarade se povećavaju sporije od cena i njihovo uvećanje kasni. U zoni evra su prošle godine realno pale za oko pet odsto, tako da su povećani pritisci zaposlenih da se plate uvećaju kako bi nadoknadili izgubljenu kupovnu moć. Očekuje se da će radnici zone evra u naredne dve godine nastojati da vrate vrednost zarada na pretpandemijski nivo, što bi značilo da plate treba da se povise za 14 odsto do kraja 2025.

Međutim, ako kompanije prebace ovo povećanje na potrošače preko viših cena svojih proizvoda, visoka inflacija će trajati duže nego što se predviđa, navode analitičari.

Nameće se pitanje da li će nastati spirala rasta cena i plata. Na ovim prostorima postoji poprilično iskustvo sa inflacijom i svi znaju da se cene nikada nisu vratile na pređašnji nivo, a standard građana „vraćen” je povećanjem plata.

Milan Nedeljković, dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), kaže da, ako se plate povećavaju kada je inflacija na vrhuncu, to će joj dati još veći stimulans. Poenta suzbijanja inflacije je da se smanji agregatna tražnja, a ona se umanjuje tako što će krediti biti skuplji i što će građani, nažalost, realno imati manje novca. Ideja je da kada inflacije uđe u mirnije tokove da tada pritisak na tražnju koji može doći od rasta plata bude manji.

„Najgora kombinacija je da se zarade povećavaju automatski sa inflacijom. Tada nikada nećete suzbiti inflaciju. Ali ako imamo situaciju da je inflacija došla na nizak i stabilan nivo i da nema inflacionih očekivanja, onda treba da usledi povećanje plata kako bi građani održali životni standard”, smatra Nedeljković.

Ključna stvar je vremensko „slaganje” pomenutih momenata, ali i stanje na tržištu rada. U ranijim slučajevima visokih inflacija postojao je višak na tržištu rada tako da su poslodavci imali jaču pregovaračku moć da ne moraju da povećavaju plate. Drugim rečima, bilo je dovoljno kvalitetnih kadrova koji su prihvatali da rade pod tim relativno nižim realnim zaradama. Danas je drugačija situacija da su tržišta rada dosta napregnuta, nema viška u mnogim sektorima pa zato pregovaračka moć zaposlenih u odnosu na kompanije postaje veća. Sad radnik može da kaže ako nećete da mi povećate platu ima ko hoće i ja odlazim kod drugog poslodavca. Toga nije bilo osamdesetih godina prošlog veka kada je postojala spirala rasta zarada i cena, a sada se jasno vidi da je situacija drugačija. To daje dodatnu dozu neizvesnosti koliko će se brzo inflacija suzbiti, smatra ovaj ekonomista.

Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub), navodi da kada se kaže da inflacija pada to znači da cene rastu sporije nego ranije.

„Međutim, one se neće nikada vratiti na pređašnji nivo. To je neka osnova ekonomije. Kad imamo monetarni impuls kao što je puštanje novca u opticaj imaćemo inflaciju i rast cena. One će se zaustaviti u nekom trenutku, ali se neće vratiti unazad, već će ostati na tom nekom novom nivou”, objašnjava Gajić.

Napominje da, kada neko vreme postoji ovako visoka inflacija, ona se urezuje u naše racionalno očekivanje da će nje biti i ove i naredne godine. Onda radnici pokušavaju da dobiju veću platu. Jedino se razlikuje sistem određivanja zarada po zemljama. U nekim postoje jaki sindikati kao u Francuskoj, ali ima i onih gde su centralizovani mehanizmi određivanja plata slabiji kao u SAD i Švedskoj. Zato povećanje nema svuda iste efekte.

„Rast zarada će pratiti stanje u ekonomiji. To zavisi od toga da li privreda to može da plati, ali i od pojedinačnog stanja na tržištu rada. Stanje po zemljama je različito. U Nemačkoj je, na primer, nezaposlenost niska, ali je u Španiji i Italiji dvocifrena”, kaže Gajić.

Podseća da je osamdesetih godina prošlog veka, kada smo imali tu veliku inflatornu spiralu plata i cena, u evropskoj privredi bio veliki uticaj države na poslovanje. Postojale su čitave industrije koje su bile nacionalizovane od čeličana, brodogradilišta, telekomunikacija, a sindikati su na nacionalnom nivou bili jači. Onda je upravo njihova moć povećanja zarada iznad inflacije izazivala tu spiralu. Tada je ne samo privreda, već i država morala da se zadužuje. Budžetski deficiti bili su visoki šest, sedam odsto BDP-a svake godine i to je bilo normalno u Britaniji i Francuskoj. Sada je sistem drugačiji. Manje je velikih kompanija, sindikati su slabiji, privatizovani su sistemi koji su bili pod državnom kontrolom i samim tim je smanjena mogućnost izazivanja te spirale. I zato Gajić smatra da do toga neće doći.