Tema - Srbija

Državni dug u crvenom

Ukoliko bi kurs dostigao 120 dinara za evro, Srbija bi se približila opasnoj granici zaduženosti čak i po evropskim kriterijuma.

Kako pokazuje naša računica, državni dug bi u takvom razvoju događaja na deviznom tržištu dostigao čak 57,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda stvori za godinu dana. Prema kriterijumima Evropske unije, država je prezadužena ako njen javni dug prelazi 60 odsto BDP-a. Prema domaćim zakonima, Srbija je odavno ušla u crveno. U poslednjem tromesečju prošle godine, državni dug je probio zakonom dozvoljenu granicu od 45 odsto, na šta je tada upozorila i Narodna banka Srbije.

Koliko smo zapravo u ovom trenutku svi mi dužni? Prema podacima Ministarstva finansija, naš javni dug je na kraju jula dostigao 15,5 milijardi evra. To je za oko milijardu evra više nego poslednjeg dana prošle godine. Prvi put posle nekoliko meseci, Ministarstvo finansija je, s promenom ministra, obelodanilo i udeo javnog duga u BDP-u. Pa je tako novi ministar Mlađan Dinkić istakao kako je javni dug dostigao 53,4 odsto. Bivši ministar finansija je te podatke uskratio poreskim obveznicima. Prema podacima NBS dug je nešto veći i iznosi 55 procenata. Inače, NBS je ove podatke redovno objavljivala među statističkim podacima. Razlika u procentima je metodološke prirode i odnosi se na učešće javnog duga u ostvarenom BDP-u u poslednja četiri kvartala, dok Ministarstvo finansija, sa druge strane, meri udeo u očekivanom BDP-u. Sa sadašnjim kursom računato, javni dug je dostigao 56,1 odsto, pokazuje naša računica. I analitičari Erste grupe procenjuju da će javni dug do kraja godine biti veći od 55 odsto, i to sa kursom od 116 dinara za evro.

Zašto je za nivo duga važna kursna lista? Zato što su državni zajmovi uglavnom u stranoj valuti, dok se BDP obračunava u dinarima, pa se sa padom vrednosti kursa povećava učešće duga u bruto proizvodu.

Pre i posle izbora domaća stručna javnost naslušala se ocena državnih zvaničnika da Srbija nije visoko zadužena zemlja, da nam ne preti kriza javnog duga. Čak je bilo i predloga da se domaća regulativa promeni i da se prag za zaduživanje pomeri sa 45 na 60 odsto. Tu ideju podržavali su i neki krupni kapitalisti. Izgleda da nam se u međuvremenu ostvarilo ono što smo želeli – bez promene propisa, kurs, ali i nova zaduživanja i minus u kasi pogurali su naše dugove.

Čak je i Jozef Akerman, generalni direktor Dojče banke, predlagao Srbiji da se zaduži i do 60 odsto BDP-a.

Bez obzira na to što kriterijumi Evropske unije dozvoljavaju zemljama članicama da njihov državni dug bude do 60 odsto BDP-a to, prema oceni stručnjaka, ne važi za Srbiju. Istraživanja pokazuju da polovina zemalja u razvoju krizu javnog duga doživi već na nivou zaduženosti manjem od 50 odsto BDP.

A zašto za Srbiju dodatno povećanje dozvoljenog nivoa zaduživanja na 60 odsto ne bi bilo dobro, možda je najbolje objasnio sada već bivši guverner Dejan Šoškić pre nekoliko meseci: „Granica je uspostavljena na tom nivou za zemlje koje imaju relativno redovan i jednostavan pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Mi nismo takva zemlja. Tih 45 odsto u našem zakonu o budžetskom sistemu dobra je mera i ne bi trebalo da se limit povećava naviše.”

Za državu je uvek bolje, kazao je tadašnji prvi čovek centralne banke, da ima nivo duga koji je ispod te gornje granice i da postoji određeni manevarski prostor za slučaj potrebe.

I tokom prošle godine, bivši guverner je nekoliko puta javnosti slao poruke da Srbija može da nastavi da se zadužuje samo ukoliko to dozvoli privredni rast. Jer, dok god zemlja ima relativno dinamičnu stopu privrednog rasta javni dug, po pravilu, nije problem. U suprotnom, države tako mogu da uđu u makaze i onda ih, ukoliko su ušle u taj problem s visokim nivoom javnog duga, „kazni” finansijsko tržište. I to time što kaže da ta država ima manji stepen sposobnosti vraćanja dugova u dugom roku i podignu im kamatne stope na zaduživanje, što dodatno pogoršava situaciju, objašnjavao je tadašnji guverner.

Neke zemlje, koje su članice EU, imaju mnogo niži nivo javnog duga od nas, poput Bugarske (20), Letonije i Litvanije (oko 40 odsto).