Tema - Srbija

Gubitak na kursnim razlikama 88 milijardi dinara

Nestabilan kurs nedvosmisleno negativno utiče na najveći deo stanovništva Srbije.

U poslednje dve godine, dinar je gotovo 50 odsto oslabio prema evru i svi građani su to mogli da osete kroz pad životnog standarda i rast mesečnih rata po kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Činjenica je da i poslovnim bankama slabljenje dinara ne odgovara, prvenstveno zbog otežane naplate pozajmljenih sredstava koju dužnici sve teže podnose. Ipak, za razliku od stanovništva i neizvozno orijentisane privrede (koji najdirektnije osećaju svu težinu slabljenja dinara i gotovo da nemaju mogućnosti usklađivanja uvećanih rashoda s prihodima) poslovne banke ove direktne efekte prebacuju na teret svojih dužnika.

Portal Kamatica.com analizirao je direktne efekte slabljenja dinara na bankarski sektor Srbije i došao do alarmantnih podataka o njihovom rastu i negativnom uticaju na dužnike poslovnih banaka.

Za devet meseci 2010. godine, zbog rasta kursa evra, poslovne banke su po osnovu svojih obaveza prema deponentima ostvarile negativne kursne razlike u visini od čak 88 milijardi dinara. Ove negativne kursne razlike se odnose na povećanje obaveza banaka prema deviznim štedišama, centralama u inostranstvu i ostalim deponentima sredstava koje poslovne banke plasiraju stanovništvu i privredi. Međutim, ove ogromne finansijske gubitke poslovne banke nisu podnele direktno, već su ih prenele na svoje dužnike, koji otplaćuju kredite indeksirane u stranoj valuti.

Naime, slabljenjem dinara povećavaju se finansijske obaveze banaka prema deponentima koji su svoja sredstva poverili poslovnim bankama u evrima i ostalim stranim valutama. Tako, ulagač koji je banci poverio 10.000 evra, u periodu od samo dve godine je (posmatrano u dinarima) ostvario rast od gotovo 50 odsto. Ovaj efekat mogli suda osete isključivo domaći deponenti (građani koji štede u evrima), dok su strani deponenti ostvarili redovan prinos od kamate na deviznu štednju (centrale poslovnih banaka koje posluju u Srbiji).

Vanredni finansijski troškovi, ili negativne kursne razlike, koje poslovna banka ostvaruje na ovaj način, prebacuju se na teret dužnika poslovne banke (građana i privrede) koji su zaduženi kreditima indeksiranim u stranim valutama. Ovim klijentima banaka redovno se uvećava mesečna rata po osnovu kredita u skladu s rastom kursa evra prema dinaru. Tako su svi gubici, koje poslovna banka ostvari prema deponentima, „prebačeni” na dužnike, koji otplaćuju kredite s valutnom klauzulom, a tih gubitaka je za devet meseci ove godine bilo 88 milijardi dinara. Ove gubitke najjače osećaju građani koji svoje redovne mesečne zarade primaju u dinarima i preduzeća čije je poslovanje zasnovano na neizvoznoj delatnosti, jer nemaju mehanizme kojima bi mogli da uvećaju svoje prihode u dinarima, a mesečne kreditne obaveze prema bankama plaćaju u većem iznosu zbog rasta kursa evra.

O dramatičnom rastu kursnih razlika govori i podatak da je za devet meseci prošle godine, ukupan iznos negativnih kursnih razlika poslovnih banaka bio oko 25 milijardi, što je 3,5 puta manje nego u ove godine.

Od 88 milijardi dinara negativnih kursnih razlika, samo tri poslovne banke su ostvarile više od 30 milijardi: Banka Inteza – 14,9 milijardi dinara, Unikredit banka – 8,4 milijardi i HipoAlpeAdrija – 8,3 milijardi dinara. Istovremeno, ove banke su uvećale svoja potraživanja prema građanima i privredi zaduženim u stranoj valuti za još veće iznose i to: Banka Inteza –15,6 milijardi dinara, Unikredit banka –8,9 milijardi i HipoAlpeAdrija – 9,5 milijardi.

Ovi podaci jasno pokazuju da su sve gubitke, poslovne banke prenele na svoje dužnike.

Uvećavanjem obračunatih obaveza dužnika, poslovne banke dolaze u situaciju otežane naplate dospelih obaveza preduzeća i građana, koji zbog nastajanja razlike između nepromenjenih prihoda i uvećanih kreditnih obaveza prema poslovnim bankama sve teže uspevaju da redovno vrše otplatu svojih dugovanja.

Gubitnici u ovoj situaciji su građani i privrednici koji svoje prihode ostvaruju isključivo u dinarima, a zaduženi su u kreditima s valutnom klauzulom, dok direktnih dobitnika u ovoj situaciji nema. Poslovne banke, koje svoje izvore sredstava zasnivaju na deviznim depozitima građana Srbije, ostvarene uvećane prihode po osnovu rasta kursa prenose na njih, dok poslovne banke, čiji su depoziti zasnovani na pozajmicama centrala iz inostranstva, ostvarene veće prihode prenose u inostranstvo, vraćanjem pozajmica u stranoj valuti. Dobitak se ovde odnosi samo na preračunat iznos deponovanih sredstava u dinare, što znači da jedini delimični dobitnik mogu biti „devizne štediše” i to samo ako svoju štednju naknadno pretvore u dinare.