Tema - Srbija

„Gugl” i „Fejsbuk” znaju sve o vama

Razvoj interneta i drugih tekovina novog vremena suočio nas je sa do skoro nezamislivom pojavom - da dobrovoljno objavljujemo informacije o sebi. U eri globalne mreže, ljudi su stavili na raspolaganje veliki broj ličnih podataka i fotografija, životnih navika i interesovanja, koje neko može i da zloupotrebi. Svet ne samo što je postao Mekluanovo “globalno selo”, već ga je i napunio lopovima.

- Ljudi nisu ni svesni da svakom aktivnošću na internetu ostavljaju podatke o sebi, hteli to ili ne. Svako pretraživanje mreže već dovoljno govori o vama, a dodatno postavljanje i ažuriranje podataka na društvenim mrežama je posebna priča. Jednostavno, odavno smo u eri takozvanog Velikog brata interneta - objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet-administrator.

Koliko vam se puta dogodilo da vam pretraživač “Gugl” na poslovnom računaru ponudi isti, neuobičajeni, pojam, koji ste prethodno veče uneli u svom domu? Veliki broj ljudi “Gugl” pretraživač i pametne telefone sa android platformom koristi gotovo svakodnevno, a oni non-stop prikupljaju informacije o nama. Gde se nalazimo, koje sajtove gledamo, koje smo godište, šta nas interesuje, i gomilu drugih stvari internet gigant beleži svakodnevno.

“Gugl” pokušava da kreira osnovu profila o vama, vašim godinama, polu i interesovanjima. On koristi ove podatke kako bi vam prikazivao relevantne reklame. Ukoliko koristite android smartfon gotovo je sigurno da vam je slanje vaše trenutne lokacije “Guglu” uključeno. Na nekoliko internet-linkova čak svako može da pogleda svoje celokupno kretanje, odnosno da izabere željeni mesec, dan, pa čak i sat! Naravno, “Gugl” beleži i šta ste sve pretražili i sa kojih uređaja ste pristupili svom nalogu.

Zato nikoga ne bi trebalo da čudi kada u TV serijama detektivi sa “dva klika” lako pronađu osumnjičenog i njegovu lokaciju. Nije u pitanju nikakva naučna fantastika, već primenljiva tehnologija koja se uveliko koristi.

Prate kretanje

Naglo širenje korišćenja pametnih telefona povećalo je i rizik od zloupotreba. Ovi uređaji pravi su eldorado za hakere koji svojim delovanjem korisnika mogu potpuno da stave pod neprekidni nadzor, ali i da obezbede pristup njegovoj intimi, bankovnim računima, zdravstvenim kartonima...

Samo tokom prošle godine prodato je oko milijardu pametnih telefona, trend rasta nastavljen je u 2014. Sve više ljudi se okreće džepnim računarima, zapostavljajući čak i kućne računare. Korisnici tako uvek imaju pristup globalnoj mreži - mogu da kupuju, prodaju, rade i druže se preko interneta, čak i kada nisu kod kuće, ali i da dođu po udar “svevidećeg oka”.

Hakeri koriste softvere koji mogu potpuno da ovladaju pametnim telefonim - da mu uključuju mikrofon, GPS, fotografsku i video kameru... Ukoliko to požele mogu čak i da mu isprazne bateriju. Postoje programi kojima je moguće preuzimanje svih funkcija mobilnog telefona. Njegov vlasnik tako može da se neopaženo prisluškuje, prati njegovo kretanje u realnom vremenu, a u povoljnom trenutku čak i aktivira kameru koja snima i šalje fotografije ili video-snimke.

Obaveštajne službe nekada su u dosijea nadziranih ličnosti pedantno ređale fotografije, snimke, zapise o njihovom kretanju, utiske o susretima... Umesto njih, evidenciju o sebi i svom privatnom životu uredno vode sami građani. Profili na svega tri društvene mreže - “Fejsbuku”, “Tviteru” i “Linkedinu” dovoljni su da saznamo gotovo sve o privatnom i profesionalnom životu, krugu prijatelja, imovini pa i političkim stavovima određene osobe.

Koliko smo podataka o sebi otkrili najbolje svedoče brojevi - od 7,2 miliona građana Srbije profil na “Fejsbuku” ima 3,5 miliona. Dve trećine njih svakodnevno je aktivno na ovoj socijalnoj mreži.

Sve na “izvol’te”

Letimičan pogled na bilo koji profil na “fejsu” dovoljan je za uvid u krug informacija koje ljudi dele o sebi. Navike, interesovanja, hobiji, preokupacije, stavovi i mnoge druge pikanterije na “izvolte” su posluženi. Sve ove informacije, iako naoko beskorisne i neupotrebljive, dragocen su materijal mnogim centrima moći, koji su u navikama ljudi da govore o sebi odavno prepoznali sopstveni interes.

- Naše životne aktivnosti arhiviraju se u velike servere, a društvene mreže nas poznaju bolje i od nas samih - poručuje Andrej Diligenski, jedan od autora knjige “Fejsbuk i pravo”. - Najgore je što ovakvom stanju doprinosi neznanje ljudi u šta se upuštaju članstvom u nekoj društvenoj mreži. Više od 90 odsto ljudi pre prihvatanja svih uslova korišćenja nije ni pročitalo ugovor sa “Fejsbukom”. A uslovi podrazumevaju i to da su sav materijal, statuse i fotografije koje postavite na mrežu, zapravo vlasništvo “Fejsbuka”, koji njihovom prodajom može i da zaradi, iskoristi ga za reklame, ili ga preda tajnim službama.

Odavno više nije retka pojava da poslodavci na “Fejsbuku” proveravaju kandidate za zaposlenje, a da firme preko iste društvene mreže kontrolišu svoje radnike. Zato su pojedinci i otvorili duple profile, jedan na kojem mogu da dele sa prijateljima slike, i drugi, sterilniji, koji im služi za druženje sa kolegama i šefovima.

I pored toga što informacije koje ostavimo za sobom na internetu ostaju trajno zapisane na raznim serverima, korisnici na društvenim mrežama dobrovoljno daju i svoje najličnije podatke, iako često nisu ni svesni za šta oni mogu da se iskoriste. Tako će “Fejsbuk”, čak i ako obrišete profil, sa partnerskim sajtovima nastaviti da prati vaše aktivnosti na internetu!

- Ljudi često i nesvesno ostave mnogo podataka o sebi, jer otkrivanje informacija na mreži deluje manje lično od izgovorenih reči u društvu. Ne treba zaboraviti ni želju za samopromocijom, zbog koje često osvežavaju fotografije, pišu statuse i tako celom svetu stavljaju na raspolaganje svoje aktivnosti i razmišljanja - objašnjava sociolog Ratko Božović.

“Fejsbuk” je odavno dobio svoje mesto u marketingu i komercijalnim poslovima. Korišćenjem resursa socijalnih mreža u marketinške svrhe najčešće pribegavaju velike korporacije, mada je na mreži i sve više malih preduzeća, kompanija i pojedinaca koji ga koriste za reklamiranje i prodaju robe i usluga.

Kompanije koje su legalnim putem dobile pravo da prate interesovanja korisnika interneta koriste dobijene podatke za ciljani marketing, kako bi nas zatrpali određenim reklamama i “spamovima”. Pojedine banke, uz to, otvaraju fejsbuk-naloge potencijalnih klijenata kako bi se uverili da li su pouzdane platiše mesečnih obaveza ili često troše novac po splavovima i na letovanjima, što će fotografije na profilu da potvrde ili opovrgnu.

Čedo tajnih službi

Sve ovo su argumenti koji podgrevaju smelu tezu da je “Fejsbuk” i rođen kao čedo želje za prikupljanje podataka o ljudima. Ako je i tako, utisak je da njegovi idejni tvorci nisu mogli da pretpostave da će milioni korisnika ove mreže u ovoj meri pohrliti da objavljuju informacije o sebi.

- Još 1998. godine se pojavila vest da je u planu osnivanje centra za prikupljanje informacija o ljudima u SAD, što je ubrzo nespretno zataškano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža. Celu priču o “Fejsbuku” tada su preuzele vodeće tajne službe, sa timom od 150 vrhunskih IT stručnjaka, psihologa i dizajnera - otkriva Kovačević.

Naš sagovornik ističe da je njihov cilj bilo kreiranje mreže koja će u kratkom periodu privući veliki broj ljudi.

- Nema dileme da je jedan od ciljeva “Fejsbuka” prikupljanje i laka dostupnost podataka o korisnicima ove mreže. Sve priče o tome kako je neki student stvorio takozvanu mrežnu revoluciju su smešne, jer je samo zakup sistema za pokretanje takvog projekta sa velikim centrom podataka preskup - tvrdi Milan Kovačević.

Nedovoljno je poznato da “Fejsbuk” beleži sve što korisnici napišu na njihovoj stranici, pa čak i ono što ne objave, već obrišu. “Trojanac” nazvan R2D2, koji je navodno kreirala jedna zapadnoevropska država, omogućava preuzimanje kontrole nad računarom, ali i mogućnost snimanja glasa, ukucanog teksta i slika. Takođe, može da aktivira kameru ili mikrofon na računaru i bez znanja vlasnika. Kompanija koja je napravila R2D2 je program navodno već prodala Austriji, Holandiji, Švajcarskoj i drugim državama.

U jeku afere koju su otvorili Džulijan Asanž i Edvard Snouden svet je saznao i da NSA, tajna služba SAD, može da snimi i do mesec dana čuva sve telefonske pozive pristigle iz jedne države. Nemačka vlada je optužila NSA da je prisluškivala čak i zaštićeni mobilni telefon kancelarke Angele Merkel. Frapantan je podatak da je samo u martu prošle godine NSA presrela oko 97 milijardi digitalnih podataka.

Dok su afere špijuniranja i prisluškivanja američkih tajnih službi okupirale svet, puno je zemalja koje su poludele za mobilnom aplikacijom koja omogućava praćenje kretanja partnera, primanje kopije SMS poruka poslatih s njegovog telefona, pa čak i prisluškivanje razgovora.

Zaštitite smartfon

Za bezbednost vaših uređaja i na njima sačuvanih podataka važno je pridržavanje određenih pravila:

- Smart telefon je kao novčanik. Nikada ga ne treba ostavljati bez nadzora.

- Uključite zaštitu lozinkom u podešavanjima telefona. Istraživanja su pokazala da manje od polovine pametnih uređaja automatski uključuje ovu funkciju.

- Instalirajte aplikacije za zaštitu, ukoliko su dostupne za uređaj koji koristite kako biste sprečili infekciju zlonamernim aplikacijama i sa veb-sajtova.

- Budite oprezni sa besplatnim aplikacijama. Preuzimajte ih samo iz pouzdanih onlajn prodavnica. One mogu biti besplatne sa dobrim razlogom - jedan od njih može biti pristup vašim podacima.

- Ne čuvajte lozinke, PIN brojeve ili druge podatke o nalozima u kontaktima ili beleškama u telefonu.

Domaći stručnjaci upozoravaju da nismo dovoljno svesni opasnosti sa interneta

Era digitalnog nadzora ljudi odavno počela

Čim ste na “Fejsbuku”, više ne postoji način da budete potpuno bezbedni. Čak i ako koristite lažne anonimne profile, “Fejsbuk” će vas vremenom primoravati da objavljujute što više podataka o vama... Gde ste, šta radite, kakva su vam politička ubeđenja... Jednostavno, od “Fejsbuka”, ali i interneta ne možete da se sakrijete.

Ovo za “Novosti” kaže stručnjak za interenet i istraživač društvenih mreža Dragan Prlja. On navodi da “Fejsbuk” lovi naše aktivnosti, čak i ako nismo članovi. Tako sajtovi koji imaju dodatak za društvene mreže, preko takozvanih kukija prate interesovanja posetilaca i šalju im preporučene reklame. Zbog toga je uloga “Fejsbuka” danas veoma važna i u marketingu, a ne samo za klasično prikupljanje informacija.

Jedino rešenje za ovaj problem, tvrde sagovornici “Novosti”, jeste digitalno opismenjavanje, koje danas gotovo da ne postoji, kako u svetu, tako i u Srbiji. Jer, narušavanje privatnosti se ne dešava samo na društvenim mrežama, već na celokupnom internetu.

- Ima i doktora nauka, koji su potpuno digitalno nepismeni. Nisu ni svesni da svakom svojom aktivnošću na internetu ostavljaju neizbrisiv trag, koji se negde beleži. Deca su poseban problem, jer su društvene mreže postale obavezan deo njihovog odrastanja. Na njima čak objavljuju i uslikane kontrolne zadatke, a ko nema fejsbuk-nalog često je izopšten iz društva. Zato je edukacija dece o ovom pitanju veoma važna - smatra Dragan Prlja.

I ostale društvene mreže narušavaju privatnost korisnika. “Gugl plus” je gotovo identičan “Fejsbuku”, dok je “Tviter” nešto manje opasan po ovom pitanju.

- Današnji internet jeste poslednji slobodni medij, ali je ujedno i sredstvo za kontrolu, koju čak ni Orvel nije mogao da zamisli. Orvelova mračna predviđanja su dečija igra u poređenju s onim što mi danas proživljavamo. Slučaj Snouden je samo potvrdio koliko se svakodnevno krši privatnost svakog pojedinca, bilo da je reč o predsedniku neke države ili običnom građaninu. S jedne strane, imamo Snoudena i Asanža kao borce za slobodu interneta i privatnosti ljudi, a s druge internet gigante, koji zapravo žele digitalni nadzor ljudi - kaže naš sagovornik.

Ekstremizam na mreži

Društvene mreže postale su bazna tačka i za sprovođenje policijskih i istraga drugih snaga bezbednosti. Sve policije na svetu, pa i srpska, pod prismotrom drže forume na kojima međusobno komuniciraju hakeri, nacionalističke organizacije, ekstremisti i verski fundamentalisti, posebno fudbalski huligani.

Posle nekoliko slučajeva privođenja zbog sumnjivih tvitova, mnogi su se pitali da li u policiji postoji specijalna jedinica za praćenje društvenih mreža. U MUP to demantuju, uz objašnjenje da su privođenja reakcija prijave građana, koja ukazuju na krivično delo, a nisu plod policijskog nadzora.

Fejsbuk-profili i krugovi “onlajn” prijatelja dragocena su baza za praćenje ekstremističkih grupa. Koliko je internet ušao u sve pore društva svedoče i nedavna iskustva iz ratova u Siriji i Ukrajini. Društvene mreže postale su svojevrsni kampovi za regrutovanje boraca za ratove u inostranstvu. Učesnici u sukobima, po pravilu ekstremisti i pripadnici radikalnih grupa, preko svojih profila na “Fejsbuku” redovno su informisali javnost o događajima na terenu, akcijama, gubicima...