Tema - Srbija

Isplati se štednja samo u slamarici

Vodeće banke su, kako su i najavile, drastično smanjile kamate na štednju, a pojedine su i ukinule depozite u švajcarskim francima. Objašnjenje je jednostavno, nemaju gde da plasiraju ni evre niti dolare, a kamoli "švajcarce".

Sada im je štednja samo balast koji im stvara troškove. S druge strane, banke sa manjim učešćem na našem tržištu ovo vide kao priliku da privuku više štediša i depozita, tako da nude veće kamate na uloge. Ako se obiđe više banaka, može se videti šarolikost u kamatama na uloge u svim valutama.

Tako je kamata na oročene dinare na godinu dana od 3,5 do šest odsto, evre od 0,60 do 1,30 odsto, dolare od 0,70 do 1,50 odsto, britansku funtu od 0,70 do 1,40 odsto, franak od 0,90 do 1,35 odsto, rublju 1,35 do 3,75 odsto. Jedna od vodećih banaka u Srbiji plaća manju kamatu na oročene evre, nego za dolare i britansku funtu.

Za evropsku valutu oročenu na 12 meseci daju 0,60 odsto, a za američku i ostrvsku valutu po 0,85 odsto. Neke banke, na primer, ne daju kamatu po viđenju na mesec dana, dok druge pružaju samo mrvicu od 0,01 odsto.

Tako, ako neko položi 10.000 dinara na godinu dana sa kamatom od 3,5 odsto, zaradiće 350 dinara posle isteka oročenja, a ukoliko stavi 100 evra sa kamatom od 0,80 odsto dobiće 80 centi. Na to mora da plati porez od 15 odsto, tako da mu preostaje, odnosno zaradio je 68 centi za 12 meseci.

- Više zarade na štednji nema - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Banke koje su do sada nakupile dovoljno štednje sada žele da je delom oslobode, kao i da smanje troškove koje imaju zbog nje, tako da sve više smanjuju prinos na uložena sredstva. To naravno, s druge strane, koriste druge banke da privuku klijente i nude nešto povoljnije kamate, ali je to vrlo mala zarada. Građani će najverovatnije sve više da povlače novac i da ga stavljaju u sefove ili slamarice, jer u Srbiji razvijenih alternativnih vidova štednje nema.

Narodna banka Srbije podseća da je nekoliko puta u prethodnom periodu izražavala svoj negativni stav po pitanju uvođenja negativnih kamatnih stopa na depozite klijenata, a sve u cilju očuvanja dobrog poslovnog odnosa sa klijentima i dugoročnog instituta depozitnih odnosa.

Ukupna devizna štednja u švajcarskim francima kod banaka je na kraju 2015. godine iznosila 344,5 miliona švajcarskih franaka (preračunato u evre - 318,7 miliona evra) i bila je veća za 28 miliona franaka u odnosu na kraj 2014. godine - ističu u NBS.

Što se tiče spremnosti i voljnosti poslovnih banaka da klijentima iz sektora stanovništva nude štednju u švajcarskim francima, može se zaključi da volja postoji i dalje. Prema propisima koji regulišu poslovanje, banka može saglasno svojoj poslovnoj politici da odlučuje o tome da li će primati pojedine valute, kao i da preduzima mere u cilju smanjenja depozita u nekoj od valuta.

Globalne tržišni uslovi su trenutno u vezi sa švajcarskim francima takvi da se na depozite u ovoj valuti, saglasno odluci švajcarske centralne banke, primenjuje negativna kamatna stopa i to u značajnijem procentu nego na depozite položene u evrima.