Tema - Srbija

Kako povećati srpski izvoz

Izvoz Srbije ove godine u blagom je porastu. U prva četiri meseca veći je za četiri odsto nego u istom periodu prošle godine. Ipak, njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu je svega 30 odsto, dok je kod, recimo, novih članica Evropske unije, taj broj dvostruko veći.

Put iz Srbije najlakše su našli automobili. Iako je proizvodnja "Fijata" niža za 5,5 odsto nego prošle godine, i dalje ih najviše izvozimo i to se već nekoliko godina ne menja. Na drugom mestu su električne mašine, aparati i delovi, na trećem žitarice – izvozimo voće i povrće, ali i gvožđe i čelik.

Glavni spoljnotrgovinski partneri su: Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina. Na četvrtom mestu sada je Rumunija, umesto Rusije, sa kojom beležimo pad spoljnotrgovinske razmene od 19 odsto.

Ministar trgovine Rasim Ljajić kaže da je pad izvoza 36 odsto, ali raste izvoz poljoprivrednih proizvoda za 20 odsto. To je, kako ističe, slično sa drugim zemljama, pre svega zbog oscilacije u vrednosti rublje, ekonomske krize u Ruskoj Federaciji.

"Najveći suficit ostvarujemo sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom, a van regiona sa Italijom, Rumunijom i SAD", rekao je Ljajić.

Više od polovine izvoza završi u Evropskoj uniji. Otvara se arapsko tržište, kojem, međutim, na količinske zahteve Srbija ne može da odgovori. Praksa pokazuje da jedino izvozno orijentisana ekonomija može maloj zemlji da garantuje dugoročno održiv privredni rast.

"Izvozni kapaciteti Srbije su niski. Izvoz robe i usluga je oko 30 odsto BDP-a. Za ekonomiju ove veličine i nivoa razvoja to treba da bude 60-65 odsto", kaže ekonomista Vladimir Gligorov.

Po tome smo u regionu bolji jedino od BiH i Albanije. Izvozno orijentisana industrijalizacija ali i posebna briga o onima koji su izvozni adut – vidi se kao izlaz.

Marko Malović sa Instituta ekonomskih nauka Beograd kaže da je potrebno da se formulišu izvozni komiteti, to jest, tripartitna tela koji bi se pozabavila određenim granama i sektorima.

"Za sada su to IT sektori i telekomunikacije, prehrambena industrija sa poljoprivredom na koju se oslanja, energetika i nešto malo turističkih niša", kaže Malović.

Malović predlaže da u izvoznim komitetima sede predstavnici struke, izvoznika i ministarstva. U Vladi kažu da im je cilj da se dostigne nivo novih članica EU.

Ljajić objašnjava da su dva preduslova – pojačanje privredne aktivnosti, privatna inicijativa mora da bude na većem nivou, ali i privlačenje stranih investicija, na čemu se radi.

"Među 15 najvećih izvoznika imamo 13 stranih investitora", naglašava Ljajić.

Srbija je most ka velikom tržištu. Zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, dolazi se do tržišta od milijardu ljudi.