Tema - Srbija

Keš krediti prestigli stambene

Iako smo siromašna nacija, s prosečnom platom od tek oko 400 evra, što je predstavnik MMF-a za Srbiju Džejms Ruf okarakterisao kao bolno nisko, ne prestajemo da se zadužujemo. Pozajmljivanje novca poraslo je u poslednjih godinu dana kao posledica drastičnog pada kamata, pa tako svaki stanovnik sada duguje bankama oko 1.000 evra.

Veće zaduživanje dovelo je i do toga da su banke u gotovinske kredite plasirale isto, pa čak i više novca nego u stambene. Građani su za keš, refinansirajuće i potrošačke kredite od banaka pozajmili 410 milijardi dinara, a u stambenim su plasirane 382 milijarde dinara. To što su keš krediti stigli i prestigli stambene svojevrsna je osobenost, jer se keš krediti uzimaju u prosečnoj vrednosti od oko 4.000 evra, dok oni za krov nad glavom u proseku iznose oko 40.000 evra.

Prema podacima Udruženja banaka, građani otplaćuju više od 1,7 miliona kredita. Od toga su više od 1,5 miliona zajmova keš pozajmice, dok stambene i one za adaptaciju stambenog prostora otplaćuje nešto više od 110.000 građana.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da građani iz prošlosti „vuku” sklonost ka potrošnji.

– Mi smo decenijama živeli iznad mogućnosti zahvaljujući pomoći iz inostranstva. Kada narod navikne na određeni nivo potrošnje teško ga smanjuje, bez obzira na to da li se BDP smanjuje ili sporo povećava. Naša štednja je mala, po Svetskoj banci pet, šest odsto BDP-a. Štednja Kineza je, na primer, prosečnih 40 odsto BDP-a, a u nekim godinama dostiže i 50 odsto. Ipak, manje smo zaduženi od suseda, što znači da imamo prostor da ni mi ne budemo gori od drugih – kaže Madžar.

To što su keš krediti premašili stambene objašnjava time što su oni dostupni širem krugu osoba u manjim iznosima, pa tako veći broj kredita s manjim iznosima daje veliku masu.

Dejan Vučinić, izvršni direktor direkcije mreže Sosijete ženeral banke, kaže da su kamate za zajmove fizičkih lica pale na sedam do osam odsto godišnje u proseku i da građani iskorišćavaju prednosti nižih kamata.

– Različiti su motivi za zaduživanje. Neko sada refinansira ranije nepovoljnije zajmove, a neko, samim tim što je nižom kamatom dobio i nižu mesečnu ratu, kreće u novo zaduživanje. Bez obzira na to što su plate nominalno niske, vidimo da kupovna moć građana raste – kaže ovaj bankar.

Na pitanje da li ima prostora da, nakon što je Narodna banka, posle dužeg vremena, smanjila referentnu kamatu na 3,75 odsto, i kamate počnu da padaju, Vučinić kaže da to zavisi od cene zajma koju plaćaju banke, kao i rizika plasmana. Konkurencija među bankama sada je velika, a od toga građani imaju koristi. I Narodna banka, po njegovoj oceni, želi da smanjenjem referentne kamate stimuliše kreditnu aktivnost.

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke, kaže da su gotovinski i krediti za refinansiranje konstantno najtraženiji na tržištu, jer omogućavaju građanima da jednim kreditom dobiju novac potreban za više namena. Zahvaljujući digitalizaciji bankarskog poslovanja, klijenti sada za kredit mogu da se prijave putem interneta, bez dolaska u banku, što dodatno pojednostavljuje zaduživanje. I u ovoj banci kažu da je tražnja za svim kreditima posledica snižavanja kamatnih stopa. Nedavno snižavanje referentne kamate NBS je nastavak trenda postepenog smanjivanja kamata u svim oblastima kreditiranja.

U Kredi agrikol banci kažu da je sniženje referentne kamate svakako dobar preduslov za povoljniju ponudu banaka. Oni imaju novu ponudu gotovinskih kredita sa nominalnom kamatnom stopom od 6,9 odsto godišnje i maksimalnim rokom otplate do 84 meseca. Niže kamatne stope imale su znatan uticaj na veće interesovanje klijenata, tako da je banka ove godine plasirala 30 odsto više gotovinskih kredita u poređenju sa prethodnom godinom.

U Komercijalnoj banci kažu da je pad referentne kamate doveo do pada vrednosti belibora (referentna kamata po kojoj banke jedna drugoj pozajmljuju novac), što se direktno odražava na smanjenje iznosa rate za dinarske kredite u otplati za sve klijente koji imaju ugovorenu promenljivu kamatu, koju čine zbir šestomesečnog belibora i određenog procenta.