Koristimo tek tri odsto lekovitih voda

Bez autora

Mar 21 2013

Srbija je među retkim zemljama u svetu koje na malom prostoru imaju tako veliki broj izvorišta termomineralnih voda, uz koncentraciju ostalih lekovitih prirodnih faktora, a istovremeno je jedinstvena i po niskom procentu njihove iskorišćenosti. Stepen iskorišćenosti termomineralnih izvorišta sa bilo kog aspekta, ne samo u smislu direktnog efekta na zdravlje i lečenje, kreće se između tri i pet odsto, što je na nivou statističke greške. Republički fond za zdravstveno osiguranje u toku prošle godine je uputio na produženu rehabilitaciju u banje više od 46.000 osiguranika, a taj broj bi morao da bude znatno veći. Banje su mesta uštede zdravstvenog dinara i razvijene zemlje se ponašaju u skladu sa tim. U Nemačkoj, na primer, godišnjim skupovima udruženja banja obavezno prisustvuje kancelar. Nemačka u državnom vlasništvu ima 800.000 kreveta u banjama i klimatskim lečilištima, pa ako se Srbija s tim poredi, kao deset puta manja, trebalo bi da ima 8.000 kreveta, što znači bar 2.000 više nego sada.

Srbija je među retkim zemljama u svetu koje na malom prostoru imaju tako veliki broj izvorišta termomineralnih voda, uz koncentraciju ostalih lekovitih prirodnih faktora, a istovremeno je jedinstvena i po niskom procentu njihove iskorišćenosti, tvrdi istaknuti balneolog prof. dr Tomislav Jovanović.

"Stepen iskorišćenosti termomineralnih izvorišta sa bilo kog aspekta, ne samo u smislu direktnog efekta na zdravlje i lečenje, kreće se između tri i pet odsto, što je na nivou statističke greške", izjavio je Jovanović Tanjugu.

Komentarišući podatak da je Republički fond za zdravstveno osiguranje u toku prošle godine uputio na produženu rehabilitaciju u banje više od 46.000 osiguranika, on je rekao da bi taj broj morao da bude znatno veći.

Nedostaje 2.000 kreveta

"Banje su mesta uštede zdravstvenog dinara i razvijene zemlje se ponašaju u skladu sa tim", rekao je Jovanović i podsetio da u Nemačkoj, na primer, godišnjim skupovima udruženja banja obavezno prisustvuje kancelar.

On je dodao da Nemačka u državnom vlasništvu ima 800.000 kreveta u banjama i klimatskim lečilištima, pa ako se Srbija s tim poredi, kao deset puta manja, trebalo bi da ima 8.000 kreveta, što znači bar 2.000 više nego sada.

"Sadašnji skromni broj gostiju u našim banjama bi mogao da se najmanje utrostruči za samo godinu dana, sa istim novcem koji se i sada troši, a da zdravstveni fond pri tome ostvari značajne uštede", procenio je Jovanović.

Ističući da je uslov za to angažovanje stručnjaka koji bi dobili zadatak da naprave programe boljeg korišćenja banjskih kapaciteta, on je podsetio da bi uštede za Fond mogle da budu i posredne i neposredne - od smanjenja količine lekova koje koriste osiguranici do skraćivanja bolovanja.

"Mnogo je jeftinije biti zdrav i ulagati u očuvanje zdravlja nego biti bolestan i ulagati u lečenje koje je skupo i, na žalost, sve manje delotvorno. Zato u banjama u svetu raste broj mladih među gostima, a lekoviti faktor se sve više koristi i u anti-ejdžing medicini, novoj grani koja se bavi očuvanjem zdravlja i kvaliteta života i produženjem životnog veka", rekao je Jovanović.

Plan kako iskoristiti ovo nacionalno bogatstvo

U Srbiji se banje prvenstveno koriste za produženu rehabilitaciju koja se, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, obezbeđuje obolelim ili povređenim za više od 200 indikacija u šest područja - neurološka, reumatska i endokrinološka oboljenja, oboljenja srca i krvnih sudova, respiratornog sistema, povrede i oboljenja lokomotornog sistema.

Jovanović je istakao da Srbija mora da napravi državni plan kako da iskoristi nacionalno bogatstvo u prirodnom lekovitom faktoru i kako da ga zaštiti i sačuva da traje i za buduće generacije.

"Uz angažovanje kompetentnih ljudi iza kojih će da stane država, možemo da postanemo svetska sila u balneologiji", rekao je on i podsetio da imamo 300 registrovanih izvorišta iz kojih svake sekunde izlazi 1.500 litara.