Tema - Srbija

Manje kamate i za kartice?

Guverner Narodne banke Srbije očekuje od banaka da posle dozvoljenog minusa smanje i kamate na kreditne kartice. I jedna i druga usluga je dostupna građanima po paprenim cenama. Kamate na kreditne kartice iznose od 16,36 do 33,30 odsto na godišnjem nivou, a većina banaka zaračunava od 25 do 30 odsto.

Zbog toga mnogo građana i ne želi da ih koristi i opredeljuju se za čekove. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, do sada su banke izdale 1,16 miliona kreditnih kartica, koje koristi nešto više od 910.000 građana. Odobreni limit je 85,9 milijardi dinara, ali se koristi manje od polovine ovog iznosa, odnosno 38,6 milijardi dinara.

Troškovi, kako održavanja kartice, kao i njeno korišćenje nimalo nisu povoljni. Ako se uporede sa troškovima koje imaju građani u zemljama iz našeg okruženja, kao i EU, kod nekih naših banaka su i duplo veći. Troškovi na kartice kod naših suseda su od 14 do 16 odsto, a u EU zoni oko 13,50 odsto.

Kod nas ukoliko građanin odabere masterkard revolving samo za godišnju članarinu, mora da izdvoji od 2.000 do 2.400 dinara. Svaka kartica ako nije vezana za tekući račun ima svoj račun čije održavanje iznosi od 150 do 200 dinara. Minimalno svakog meseca mora da uplati pet odsto od potrošenih sredstava.

Ukoliko se utroši ceo odobreni limit, onda nastupa problem, jer svakog meseca praktično mora da se otplaćuje samo kamata. Za limit od 50.000 dinara, sa kamatom od 28 odsto, mesečne obaveze su oko 3.200 dinara. Od toga, kamata je 1.800 dinara, a ostatak klijent može ponovo da troši. Iz tog začaranog kruga nema izlaza, osim ako ne otplati karticu u celosti, a to je vrlo teško.

Mnogi se opredele za veće iznose limita na kreditnoj kartici. Tako, na primer, ukoliko neko koristi 160.000 dinara sa revolving kreditnom karticom u celosti, sa kamatom od 27 odsto, tokom tri godine će banci platiti 280.000 dinara. Dakle zarada banke samo na ovom korisniku je 120.000 dinara!

Kreditne kartice poput „vize“, „masterkarda“ su vezane za evro i limiti i rate su izraženi u ovoj valuti. Kako je kamatna stopa euribora na nivou manjem od jedan odsto, postavlja se pitanje otkud onda kamate od 25 do 30 odsto na kreditne kartice.

Bankari se pravdaju rizikom zemlje, kursa i velikom obaveznom rezervom koju izdvajaju na devize kod NBS. S druge strane, ističu da su već izašli u susret građanima sa karticama kojima mogu da plaćaju robe i usluge na rate, bez kamate.

Posle očekivanja guvernera centralne banke da bankari ipak razmisle i smanje kamate na kreditne kartice, narednih dana bi trebalo da uslede korekcije. Neke strane banke su to već i najavile, a sada bi trebalo da usledi i realizacija.