Tema - Srbija

Možemo da uzgojimo čak 14 miliona svinja

Srbija, prema procenama stručnjaka, ima potencijal za uzgoj više od 14 miliona svinja, a gaji se gotovo pet puta manje. Dok je pre dva veka svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja, danas uvozi za polovinu više, a zbog obaveznog vakcinisanja protiv svinjske kuge, "rampa" za tržište Evropske unije odavno je spuštena.

U ovoj grani poljoprivrede, svetski vladar odavno je Danska. Njihov način uzgoja svinja, koji podrazumeva visoki stepen zaštite, kontrole i godišnji prirast po krmači od oko 30 prasadi, odnedavno se primenjuje i na nekoliko najvećih farmi u Srbiji.

Da je ključ ovakve pozicije Danaca na tržištu u rukama pojedinačnih farmera i otkupljivača i njihovom do tančina propisanom uzajamnom odnosu, uverili smo se na farmi svinja "Borkergor" u Fakseu. Njen vlasnik Kaj Munk (57) jedan je od oko 4.000 uzgajiča svinja u ovoj skandinavskoj zemlji.

- Za mene i druge farmere, najvažniji je zagarantovan otkup svake krmače, tovne svinje i praseta koje uzgojim - kaže Munk. - S druge strane, u obavezi sam da se pridržavam propisanog načina njihove ishrane i eventualnog lečenja antibioticima, jer samo tako mogu da garantujem za kvalitet i zdravlje mesa svake jedinke.Ove godine naš sagovornik na farmi ima 3.000 tovnih svinja i 400 krmača, koje će, kako očekuje, oprasiti oko 13.000 prasića.

- Svaka krmača oprasi od 30 do 33 praseta godišnje, a doziranom ishranom, bez koncentrata, potrebni prirast se skraćuje za 25 dana - objašnjava Munk. - Od prosečnih 14,5 prasadi po leglu, preživi ih 13. Prodajem ih kada dostignu potrebnih 35 kilograma. Sve to doprinosi ekonomičnijoj proizvodnji i vrhunskom kvalitetu mesa, koje je mesnato i do 60 odsto.

Da bi zadovoljio sve propisane norme za uzgoj svinja, naš sagovornik se odlučio za zatvoren ciklus proizvodnje.

- Na farmi sa imanjem od 20 hektara, uzgajam i sve komponente ishrane, osim soje i minerala koje godinama kupujem od istih dobavljača - kaže Munk. - Sam proizvodim i stajnjak i osoku, tečno organsko đubrivo, a propisane kvote pođubravanja zemljišta do u gram poštujem, budući da su kontrole redovne, a kazne velike. Za najmanji prekršaj u bilo kom lancu proizvodnje početna kazna je 3.335 evra.

- Od 140.000 tovnih svinja i prasića koje sam poslednjih 10 godina prodao otkupljivaču, nikada ni u jednom uzorku nisu pronađeni tragovi antibiotika. Na njihovo prisustvo u mesu životinja u Danskoj je nulta tolerancija - kaže Munk.

Kvalitet čuva cenu

Prema podacima Danskog saveta za poljoprivredu i hranu, prošle godine je u Danskoj uzgojeno oko 20 miliona svinja i proizvedeno je 1,9 miliona tona svinjskog mesa. Od izvoza u 151 zemlju sveta, zarađeno je gotovo četiri milijarde evra. "Žig" danske tehnologije postao je sinonim za najbolje što u ovoj oblasti može da se ponudi. Zato se svinje i svinjetina iz Danske kupuju čak i kada je cena veća od konkurentske.

Rusko tržište

Uz zaradu koju imam od prodaje, iz fondova Evropske unije svake godine dobijam donaciju od oko 95.000 evra za investicije i osavremenjavanje proizvodnje - kaže Kaj Munk. - Ipak, kriza od 2008. ostavila je traga. Umesto petoro, zapošljavam troje radnika, a i ja radim po 17 sati svakodnevno. Poslednje dve godine ima finansijskih pomaka, ali na odlično poslovanje, kao pre deceniju, vratiće nas samo ukidanje sankcija Rusiji.