Tema - Srbija

Od proizvodnje guma do kulinarstva: Kako je nastao Michelinov vodič?

Postavlja se pitanje na koji način je ovoj kompaniji uspelo da stekne renomiran status u dve potpuno različite industrije?

Sve je počelo davne 1900. godine, kada je na francuskim putevima bilo svega 3.000 automobila. Kako bi povećali tražnju za automobilima, a samim tim i za automobilskim gumama čiji su proizvođači, braća Édouard i André Michelin objavili su vodič za francuske automobiliste koji je i danas poznat pod nazivom „Michelinov vodič“.

Prvo izdanje „Michelinovog vodiča“ sadržalo je brojne korisne informacije za vozače, kao što su mape puta, uputstva za popravku i zamenu gume, popis automehaničara, hotela i benzinskih pumpi širom Francuske i besplatno je podeljeno u više od 35.000 primeraka.

Dugi niz godina vodič je bio besplatan, a njegova popularnost se polako širila i van granica Francuske. Tako je 1904. godine objavljen prvi vodič za Belgiju, 1907. za Alžir i Tunis, 1908. za severnu Italiju, Švajcarsku, Bavarsku i Holandiju, 1910. za Nemačku, Španiju i Portugal, dok su 1911. godine objavljeni vodiči za Britaniju i Irsku.

Tokom Prvog svetskog rata objavljivanje vodiča je obustavljeno, a nakon toga su uvedene određene novine u njegovoj distribuciji.

Naime, legenda kaže da je André Michelin prilikom posete jednog od trgovca gumama naišao na svoj vodič na podu u ulozi podupirača radnog stola. Tada je shvatio da „čovek istinski poštuje samo ono što plaća“. Tako je od 1922. godine, „Michelinovog vodič“ počeo da se naplaćuje po ceni od 750 franaka.

Osim cene, vodič je pretrpeo još nekoliko izmena. Restorani su sada navođeni po kategorijama, polako su dodavani i hoteli, a reklame su potpuno izbačene iz vodiča. Kako je odeljak sa restoranima postajao sve popularniji, braća su regrutovala tim „anonimnih inspektora“ koji bi ih posećivali davali ocene za ambijent, uslugu i kvalitet hrane.

Od 1926. „Michelin vodič“ je počeo da daje jednu zvezdicu najboljim restoranima. Pet godina kasnije, ovo je postao sistem od tri zvezdice koji se i danas koristi. Napokon, 1936. godine objavljeni su kriterijumi za rangiranje restorana zvezdicama:

1 zvezdica : "Vrlo dobar restoran u svojoj kategoriji" (Une très bonne table dans sa catégorie)
2 zvezdice : "Odlična kuhinja, vredi posetiti" (Tablica excellente, mérite un détour)
3 zvezdice : "Izvrsna kuhinja, vredna posebnog putovanja" (Une des meilleures table, vaut le voyage).

Takođe je promenjena i naslovnica vodiča iz plave u crvenu boju i ostala takva u svim narednim izdanjima.

Danas „Michelin“ svoje anonimne inspektore šalje u restorane širom sveta. U intervjuu za Forbs tokom 2019. godine, jedan od inspektora je rekao da u proseku putuju tri nedelje mesečno, te da jedu u restoranima i do 10 puta nedeljno.

Pre nego što donese odluku o dodeli zvezdice, inpektor će posetiti restoran nekoliko puta godišnje, kako bi se uverio da je hrana svaki put visokog kvaliteta. Ukoliko restoran treba da dobije drugu ili treću zvezdicu, obično će ga posetiti i inspektori iz drugih zemalja i oblasti kako bi pomogli u donošenju odluke.