Tema - Srbija

Osiguravajuće kuće na meti prevaranata

Čak i ako saobraćajna nesreća prođe bez povređenih, to ne znači da jedan od aktera neće ubrzo dobiti poziv osiguravajuće kuće da uplati deo odštete koju je ta kuća već isplatila drugom učesniku udesa. Ovo se dešava kada je osiguravajuće društvo prevareno, a iznosi idu i do više hiljada evra.

Kako za Novosti kaže Sanja Kovačević, predsednica Komisije za sprečavanje prevara u osiguranju pri Udruženju osiguravača Srbije, s porastom ekonomske krize, broj pokušaja prevara raste. Vara se, najčešće, kod osiguranja motornih vozila. Kod kasko osiguranja, obično je u pitanju "fingiranje" saobraćajnih nezgoda, gde se dva vozila "čuknu" branicima, ali je unutra devetoro ljudi koji prijave povrede, navodi ona.

Lažirane saobraćajke, po pravilu, dešavaju se noću, bez svedoka, na malo prometnim saobraćajnicama. U njima učestvuje skupo vozilo koje je kasko osigurano, i jedno staro, gotovo bezvredno. Posle navodne nezgode, učesnici pozivaju policiju da izvrši uviđaj, posle čega podnose zahtev za isplatu štete.

Prevare su obično rezultat lažiranja lekarskih nalaza ili policijskih izveštaja, a prema nekim procenama, domaće osiguravajuće kuće na njima gube od dva do četiri miliona evra godišnje. Prevaranti najčešće naplaćuju takozvanu trzajnu povredu vrata, do koje obično dolazi kada auto biva udaren otpozadi. Za to mogu da dobiju i do 3.000 evra. Često se traži i naknada za pretrpljeni strah, za koji se isplaćuje oko 500 evra, pišu Novosti.

Osiguranja se naplaćuju i zbog "lažiranih" prijava krađa. Uglavnom su u pitanju skupa vozila, koja nestaju samo mesec dana pošto je uzeta polisa i uplaćena prva rata. Da bi utvrdili da li je reč o prevari, istražitelji osiguravajućih kuća obično šalju ključeve vozila koje je dostavio osiguranik na ekspertizu, da bi videli da li je kopiran.

A lažni udes može se prepoznati po tome što se oštećenja na vozilima koja su učestvovala u nezgodi ne poklapaju, ili tako što jedno od vozila bude popravljeno pre prijave štete. Dešavaju se i podmetanja požara, obično u poslovnim prostorima, i to, po pravilu, kada je klijent uzeo kredit koji ne može da vrati.

Kako prenose Novosti, prevare je teško dokazati, pa je zato broj obraćanja osiguravajućih društava MUP i tižilaštvu relativno mali. Ipak, policija je prethodnih godina otkrila čak nekoliko grupa svojih službenika koji su učestvovali u prevarama. Prošle godine je uhapšena 15-člana grupa iz Zrenjanina i Novog Sada, u kojoj su bila i četvorica saobraćajaca. Oni su za lažne zapisnike o udesu dobijali po 1.000 evra.

Osiguravajuće kuće imaju sektore za otkrivanje prevara. Neke od njih čak zapošljavaju bivše policajce, a kako za Novosti kažu u Udruženju osiguravača, saradnja s policijom je odlična, ali ne nailaze na razumevanje u pravosuđu.