Tema - Srbija

Plaćamo na 6.000 šaltera

Građanin Srbije prosečno šest puta mesečno stane pred šalter da bi uplatio ili podigao novac. To znači da pare iz ruke u ruku kroz različite paravane pređu oko 30 miliona puta, i to na najmanje 6.000 mesta.

Milijarde dinara prolaze kroz ruke 15.000 ljudi, koliko platu prima radeći “na šuberu”.

Ovi podaci, do kojih je došlo Udruženje za fizičko-tehničku zaštitu Privredne komore Srbije, pokazuju ne samo koliko je novac u Srbiji nebezbedan već govore i o obimu različite privatne i državne administracije u zemlji. Jer kada se na ovu brojku dodaju i ispostave opštinskih, republičkih i drugih javnih službi, koje rade uglavnom sa papirima, rezultat je da se građani “klanjaju” na najmanje 10.000 šaltera i paravana (jer ne rade svi sa novcem).

Prema podacima Privredne komore Srbije, najbrojniji šalteri kojima protiče novac su menjačnice, poslovnice banaka, pošte, kladionice... Za njim slede blagajne komunalnih službi, uplatna mesta lutrija turističke i osiguravajuće agencije.

- Broj od najmanje 6.000 šaltera, iza kojih kruži novac, što je mnogo više od evropskog proseka, ugrožava bezbednost građana - kaže Dragiša Jovanović iz Udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje PKS.

- Većina tih objekata jedva da zadovoljava osnovne mere zaštite. Često su na meti pljačkaša, što ugrožava ne samo novac već i zaposlene i njihove klijente.

Broj šaltera na kojima se radi sa parama poslednjih godina naglo je povećan otvaranjem banaka i oko 3.000 menjačnica, koje su danas gotovo na svakom ćošku. O količini novca koja na tim mestima cirkuliše govori činjenica da samo kladionice godišnje prime uplate vredne između tri i pet milijardi dinara.

Osim što uplaćuju pare, građani na šalterima ostavljaju i svoje vreme. U Srbiji nikada nije napravljeno istraživanje koliko čovek izgubi u dreždanju pred paravanima, ali ima procena koje kažu da čak desetina čovekovog veka ostane u različitim redovima.

To i ne čudi, kada je gotovo 160 administrativnih procedura proglašeno - čistim viškom. Većina ovih poslova podrazumeva višestruko saginjanje pred šalterskim radnikom.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) utvrdila je da nepotrebne procedure državu i narod godišnje koštaju čak 1,35 milijardi evra, ne računajući vreme izgubljeno čekanjem u redovima.

- Svoje građane država često tretira kao kurire, šetajući ih od šaltera do šaltera - kaže Milan Simić, programski direktor Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

- Ukoliko pojedinci već za račun države seljakaju papire i time žrtvuju svoje vreme, red bi bio da budu bar oslobođeni plaćanja taksi.