Tema - Srbija

Sistemi za navodnjavanje poboljšaće prinose i rod

Projekti revitalizacije i izgradnje sistema za navodnjavanje u Obrenovcu, Surčinu i Paliluli pokriće teritoriju od preko 28.000 hektara, a vrednost te investicije, koja će biti finansirana sredstvima iz kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata, iznosi oko 750 miliona dinara, rekao je novinarima u Starom dvoru predsednik Privremenog organa Siniša Mali prilikom predstavljanja tih projekata. Realizacija projekata će početi, dodao je Mali, čim kredit iz Emirata bude aktivan.

Ovi projekti će doprineti boljim prinosima, boljem rodu i kvalitetu proizvoda na teritoriji Beograda. Nama sledi još jedna tranša kredita od sto miliona dolara, a kada ga budemo dobili, grad će naći projekte da taj novac iskoristi kako bi što više hektara zemlje uspeli da pokrijemo sistemima za navodnjavanje. Investiranjem u sisteme za navodnjavanje i revitalizaciju kanalske mreže možemo da obezbedimo osnovu za povećanje prinosa, ali takođe treba razmišljati i o obnovi te mehanizacije i opreme, istakao je Siniša Mali.

On je pozvao poljoprivredne proizvođače sa teritorije Beograda da razmišljaju o načinu na koji može da se iskoristi kredit, takođe od sto miliona dolara, što će, kako je naveo, biti prilika da se, pod povoljnim uslovima, sa niskom kamatnom stopom i velikim brojem godina otplate, u potpunosti obnovi oprema i mehanizacija.

Postoje dva kredita od Emirata, odnosno dve tranše za dva kredita. Jedan se odnosi za unapređenje sistema za navodnjavanje u Srbiji, to je dva puta po sto miliona dolara i kredit od dva puta po sto miliona za kupovinu i obnovu mehanizacije, odnosno poljoprivredne opreme. Kredite koje budu uzimali poljoprivrednici će  i vraćati, i to pod istim uslovima po kojima će ih Vlada Srbije dobiti. Krediti će biti distribuirani preko konkursa i, verovatno, poslovnih banaka, objasnio je Siniša Mali.

Sekretar za poljoprivredu Ivan Sočo kazao je da će u Pančevačkom ritu biti kanali koji će vodom snabdevati 6.000 hektara i za revitalizaciju te mreže biće potrebno oko 150 miliona dinara, dok će za izgradnju crpne stanice biti potrebno oko 250 miliona dinara.

Radiće se revitalizacija 140 kilometara kanalske mreže sistema Petrac u Surčinu i rekonstrukcija crpne stanice Fenek. Sistemom Velika bara Kupinac, biće pokriveno 6.000 hektara, tu se rade dve kanalske crpne stanice i 60 kilometara kanalske mreže, precizirao je Sočo.

Sva tri sistema, dodao je Sočo, koštaće 30 odsto sredstava koji su izdvojeni za prvu fazu sistema za navodnjavanje u Grockoj „koji još nije završen”.

Svaki od ovih projekata je deset puta veći nego prva faza koja nije završena u Grockoj. To govori o pristupu, racionalnom poslovanju, menadžmentu i konceptu koji vodi Privremeni organ i konceptu koji je nekada imao grad, naglasio je Sočo.

Svega jedan ili 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji se navodnjava, rekao je Sočo i dodao da, ako se to uporedi sa 220.000 hektara poljoprivrednih površina kojima raspolaže Beograd i ako se pokrije 28.500 hektara, to znači da će grad Beograd sa 13 odsto učestvovati u navodnjavanju svog zemljišta.

Kanalska mreža u jednom delu Beograda postoji i napravljena je davno, a 20 godina nije čišćena. Imamo ogromnu površinu koju možemo da navodnjavamo i prinose udvostručimo i utrostručimo u odnosu na nivo prinosa u sušnoj godini, rekao je Sočo.

Kako je naveo, revitalizacija, čišćenje kanala i izgradnja crpnih stanica veoma su bitni u periodima niskog vodostaja, one izvlače vodu iz vodotokova i upumpavaju je u kanale.

Predstavljanju ovih projekata u Starom dvoru prisustvovali su i Goran Vesić, sekretar Privremenog organa grada Beograda, i Miloš Milovanović, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Beogradvode”.