Svaki drugi zaposleni ili penzioner u Srbiji koristi dozvoljeni minus po tekućem računu, iako je ovo najskuplji kredit. Kamate iznose od dva do 2,8 odsto mesečno. Najveći broj građana koristi ovu pozajmicu da bi sastavio 1. i 15. u mesecu. Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu banke odobravaju u visini jedne plate ili penzije. Za razliku od drugih kredita, pozajmice se najredovnije otplaćuju, odnosno banke su u prilici da ih same naplate prilikom uplate zarade. Prema podacima Kreditnog biroa, građani Srbije su u prva tri meseca ove godine redovnije izmirivali dug na tekućim računima, dok je povećan broj onih koji kasne sa otplaćivanjem duga na kreditnim karticama. Oko 8,3 odsto korisnika tekućih računa kasni sa otplatama dugova, što je za 1,9 odsto manje nego na kraju prošle godine.
Svaki drugi zaposleni ili penzioner u Srbiji koristi dozvoljeni minus po tekućem računu, iako je ovo najskuplji kredit.
Kamate iznose od dva do 2,8 odsto mesečno. Najveći broj građana koristi ovu pozajmicu da bi sastavio 1. i 15. u mesecu. Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu banke odobravaju u visini jedne plate ili penzije. Za razliku od drugih kredita, pozajmice se najredovnije otplaćuju, odnosno banke su u prilici da ih same naplate prilikom uplate zarade.
Prema podacima Kreditnog biroa, građani Srbije su u prva tri meseca ove godine redovnije izmirivali dug na tekućim računima, dok je povećan broj onih koji kasne sa otplaćivanjem duga na kreditnim karticama. Oko 8,3 odsto korisnika tekućih računa kasni sa otplatama dugova, što je za 1,9 odsto manje nego na kraju prošle godine. Istovremeno je za 1,6 odsto povećan broj korisnika kreditnih kartica koji kasne sa otplatom duga. Na kraju marta građani su dugovali 31,65 milijardi dinara na tekućim računima, a kasni se sa vraćanjem duga na 200.740 računa. Istovremeno je u odnosu na kraj godine za 80.882 smanjen broj tekućih računa i za 14.149 broj korisnika tekućih računa. Na kraju marta je povećan broj kreditnih kartica za 2.447 na kojima se kasni sa otplatom duga ili za 1,6 odsto.
- Građani se i pored visoke cene, najčešće opredeljuju za korišćenje dozvoljenog minusa, jer je potrebno malo dokumenata za njegovo dobijanje, odnosno ovaj kredit je lako dostupan - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Pozajmice imaju veće kamate nego ostali kratkoročni zajmovi, jer imaju minimalno obezbeđenje, odnosno veliki je rizik naplate. Za sada su građani revnosni kada je u pitanju otplata dozvoljenog minusa, koji se jednom godišnje kod većine banaka obnavlja. Postoje vanredne situacije, ukoliko korisnik ostane bez posla ili ne prima platu.
U Komercijalnoj banci napominju da banka prilikom odobravanja pozajmica sa klijentom zaključuje ugovor gde je jedna od obaveza da na dan isticanja pozajmice bude izmireno celokupno dugovanje. Iznos odobrenog minusa zavisi od visine primanja klijenata i njegove kreditne sposobnosti. Ponegde je limitiran gornji iznos. Tako u Intezi maksimalni iznos ne može biti veći od visine tromesečnog proseka mesečnih primanja, pri čemu je najviši mogući iznos prekoračenja koji banka odobrava 150.000 dinara.
Odluka
Monetarni odbor Narodne banke Srbije mogao bi početkom ove nedelje da ukine tretiranje dozvoljenog minusa kao kreditnog zaduženja, koji opterećuje platu sa pet odsto. To bi stvorilo prostor za građane da se više zaduže, naročito ako uzimaju subvencionisane dinarske kredite.
KARTICE
Alfa banka odobrava kreditne kartice sa limitom od 5.000 do 700.000 dinara. Tako je “masterkard standard” kartica posebno namenjena onima kojima je novac neophodan odmah. Naime, da bi se dobila “masterkard standard” kreditna kartica sa limitom potrošnje od 5.000 do 20.000 dinara potrebna je samo kopija lične karte i zahtev za izdavanje kreditne kartice.
“Masterkard hvala” kreditna kartica svojim korisnicima obezbeđuje i posebne uslove sa limitom do 700.000 dinara i izuzetno povoljnu nominalnu kamatnu stopu za kupovinu od 1,65 odsto mesečno. Na kraju svakog meseca izmiruje se samo 3 odsto od ukupne potrošnje. “Masterkard hvala” kreditna kartica omogućava i plaćanje putem Interneta, a ima i viši stepen zaštite kroz čip tehnologiju. (S. M.)