Tema - Srbija

Tekstilna industrija - šansa za saradnju Srbije i Turske

Proteklih desetak godina odnosi Srbije i Turske su u usponu, a sporazumi u oblasti ekonomske saradnje, podsticanja investicija, izbegavanja dvostrukog oporezivanja, podrške investicijama, predstavljaju uslov za dalje unapređenje saradnje.

Primenom sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, znatno je unapređena poslovna klima i uspostavljeni uslovi za uspostavljanje zajedničke proizvodnje, sa mogućnošću plasmana na treća tržišta. Jedan od najvažnijih razloga da turska preduzeća smeste svoju proizvodnju u Srbiji jeste veoma razgranata mreža sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa svetom i potencijal Srbije da postane proizvodni i trgovinski most Turske ka Ruskoj Federaciji.

Jedan od primera uspešne saradnje je turska kompanija koja je u Leskovcu otvorila proizvodni pogon i planira da do kraja ove godine uposli do 500 radnika, kao i firma koja u Boljevcu planira da pokrene proizvodnju, investira oko 55 miliona evra i zaposli oko 300 radnika.

Turska je četvrti najveći izvoznik tekstila u svetu, a ta grana čini 25 posto ukupnog izvoza zemlje. Izvoz tekstila u 2011. godini dostigao je 24 milijarde dolara, a najviše se izvozilo u zemlje EU, Rusiju, Ukrajinu, Azerbejdžan, Kinu. U toj privrednoj grani zaposleno je 26 posto radne snage, a u konfekcijskoj i tekstilnoj industriji posluje više od 43.000 preduzeća.

Sporazumom o slobodnoj trgovini, Srbija je ostvarila mogućnost za plasman svojih proizvoda i usluga na tržište od ukupno oko milijardu potencijalnih korisnika. Mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije čine multilateralni sporazumi sa EU - Prelazni trgovinski sporazum kao sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, Jedinstveni multilateralni sporazum o slobodnoj trgovini u Jugoistočnoj Evropi (CEFTA 2006) i Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama članicama Evropskog udruženja slobodne trgovine (EFTA), rečeno je danas na Poslovnom forumu „Tekstilna industrija – šansa za stratešku saradnju Srbije i Turske“ u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Osim Crne Gore, Srbija je jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država koja ima zaključen SST sa Ruskom Federacijom. Korišćenjem dijagonalne kumulacije porekla robe sa zemljama Carinske Unije (RF, Belorusija i Kazahstan), Srbija uživa pristup tržištu od potencijalnih 180 miliona potrošača.

Zahvaljujući primeni SST između Srbije i Turske u oblasti tekstilne industrije u Turskoj je povećana tražnja za srpskim tekstilnim predivima i tkaninama, odevnim predmetima i krznom, kao i proizvodima od kože i obućom. Turska je tradicionalni snabdevač srpskih tekstilaca predivom i tkaninama, što je posebno izraženo od kada je na snazi bescarinski uvoz ovih proizvoda iz Turske, ukazao je iz PKS.

Izvoz srpske tekstilne industrije prošle godine je vredeo blizu 700 miliona dolara, a uvoz skoro milijardu dolara. Svojim potencijalnim stranim poslovnim partnerima i investitorima srpska tekstilna industrija nudi izradu gotovih odevnih predmeta u punom izvozu, dobre uslove za ulaganja u doradne poslove. Tekstilna industrija Srbije raspolaže znatnim proizvodnim kapacitetima kad se radi o programima izrade teške, odnosno lake, muške, ženske, dečje konfekcije, proizvodnji trikotažnih odevnih predmeta, izradi pamučnih tkanina i sportskih pamučnih odevnih predmeta, primarnoj tekstilnoj industriji i proizvodnji kućnog i tehničkog tekstila. Najznačajniji vid privredne saradnje dve zemlje je robna razmena, dok je u porastu spoljnotrgovinski promet u slobodnim zonama.