Tema - Srbija

U januaru zabeležen rast spoljnotrgovinske robne razmene

Republički zavod za statistiku saopštio je danas da ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 2013. godine iznosi 2.288,8 miliona dolara, što predstavlja porast od 12,6 posto u odnosu na isti period prethodne godine.

U saopštenju se navodi da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u januaru ove godine iznosila 1.724,6 miliona evra, što je porast od 9,5 posto u poređenju sa januarom prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 882,1 milion dolara, što čini porast od 23,2 posto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno za 1.406,7 miliona dolara, što je za 6,8 posto više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe izražen u evrima imao je vrednost od 664,6 miliona, što čini povećanje od 19,9 posto u odnosu na isti period 2012. godine. Uvoz robe u evrima imao je vrednost od 1060,0 miliona, što je za 3,8 posto više u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Deficit iznosi 524,5 miliona dolara, što čini smanjenje od 12,8 posto u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit izražen u evrima iznosi 395,3 miliona, što je smanjenje od 15,3 posto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 62,7 posto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 54,3 posto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (32,0 posto), slede Region Vojvodine (31,6 posto), Beogradski region (20,9 posto), Region Јužne i Istočne Srbije (12,4 posto), a oko 3,1 posto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najvećim delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti), najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 55,6 posto (490,7 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 36,2 posto (319,5 miliona dolara) i oprema 8,1 posto (71,7 miliona  dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,1 miliona dolara.

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju 62,6 posto (880,2 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju 16,3 posto (229,7 miliona dolara) i oprema 10,7 posto (150,4 miliona dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 10,4 posto (146,3 miliona dolara).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Italija (150,2 miliona dolara), Nemačka (112,4 miliona dolara), Ruska federacija (66,0 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (65,8 miliona dolara)  i  Rumunija (54,7 miliona dolara).

U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su Ruska federacija (189,9 miliona dolara), Nemačka (135,9 miliona dolara), Italija (131,0 miliona dolara), Kina (105,2 miliona dolara) i Mađarska (65,3 miliona dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene (59,7 posto), a naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 69,9 miliona dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza gvožđa i čelika.