Tema - Srbija

U septembru i prva rata trinaeste penzije

Kao ministar finansija u potpunosti ću poštovati koalicioni sporazum, pa će prva rata obećane 13. penzije biti isplaćena između 17. i 19. septembra, rekao je tokom jučerašnjeg masovnog susreta sa novinarima ministar finansija Mlađan Dinkić.

U javnom sektoru neće biti otpuštanja, ali će Dinkić narednih nedelja razgovarati sa reprezentativnim sindikatima iz tog sektora oko plata koje neće biti zamrzavane, ali neće moći ni da rastu tempom kojim su rasle do sada, nego u skladu sa budžetskim mogućnostima. „Pošto otpuštanja neće biti, od sindikata očekujem da prihvate moj predlog da tokom narednih godinu i po dana ne vršimo indeksiranja plata prema postojećoj formuli za koju je vezan i rast penzija, jer je neodrživa“, rekao je Dinkić i dodao da su plate u javnom sektoru uvek bile veće od plata u privatnom sektoru, ali je ta razlika tokom krize još i povećana i sada iznosi oko 20 odsto.

„Ta razlika mora da se smanji“, rekao je ministar finansija.

Dinkić je najavio da će izmenama zakona biti utvrđena maksimalna osnovna plata u javnom sektoru, koja bi ovog trenutka trebalo da iznosi oko 140.000 dinara. To se ograničenje neće odnositi na nezavisna regulatorna tela i NBS, a biće ostavljena i mogućnost za zaključivanje menadžerskih ugovora o varijabili vezanoj za ostvarene rezultate.

„Kome se ovo ne bude sviđalo ima šansu da potraži posao u privatnom sektoru, ali otpremnine nećemo isplaćivati“, rekao je Dinkić.

Prema Dinkićevim rečima, para za isplate penzija i plata biće i u septembru i oktobru.

„Razgovarao sam sa direktorkom trezora, para će biti“, rekao je Dinkić i objasnio da su odmah po formiranju vlade preduzete određene aktivnosti da se Srbija pod povoljnijim uslovima od dosadašnjih zaduži za oko dve milijarde evra. Na cenu tog zaduživanja, rekao je Dinkić, neće uticati odluka rejting agencije Standard end purs da Srbiji snizi kreditni rejting jer Srbija pregovora o zaduživanju „u dobroj meri iz izvora van finansijskih tržišta“. On nije želeo da precizira o kojim se izvorima radi. Uglavnom, budžet Republike Srbije će do kraja godine morati da se zaduži za 90 milijardi dinara na domaćem tržištu i da povuče oko 1,4 milijardi dolara iz inostranih izvora.

Prema preliminarnim podacima o javnom dugu i deficitu, „stanje javnih finansija je mnogo teže nego što sam očekivao, do korekcije može doći, ali samo nagore, bolje sigurno nije“, rekao je Dinkić. Ukupan minus države iznosi oko 234 milijarde dinara i za ovu godinu planirani deficit od 4,25 odsto BDP apsolutno je neostvariv.

„Mislim da je sadašnji konsolidovani deficit države najveći u istoriji i iznosi 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok deficit republičkog budžeta iznosi 6,4 odsto BDP. U oktobru će stupiti na snagu mere za smanjenje deficita, ali, pošto je ova godina za dejstvo tih mera izgubljena, do njenog kraja se ne može očekivati znatno smanjenje tog deficita. Ali za sledeću godinu planiramo smanjenje deficita za 100 milijardi“, rekao je ministar finansija i dodao da je već najavio rebalans budžeta.

Prema metodologiji Narodne banke Srbije, nivo javnog duga je dostigao 55 odsto BDP-a, a prema metodologiji Ministarstva finansija 53,4 odsto.

„Rast javnog duga se mora zaustaviti, a mora se promeniti i njegova struktura. Jedna trećina kredita koje koristi država okamaćena je stopom višom od pet odsto, a sve preko toga je skupo za državu. U srednjem roku idemo na eliminisanje tog stoka skupog duga“, rekao je Dinkić i dodao da ove godine Srbija na ime glavnice i kamata treba da plati 3,4 milijarde evra, a dogodine 3,672 milijarde evra.

S druge strane, bruto domaći proizvod u Srbiji je pao drugi kvartal zaredom, 1,3 odsto u prvom i 0,6 odsto u drugom kvartalu i Srbija se, koju god definiciju da upotrebimo, nalazi u recesiji, rekao je Dinkić. Kad se na sve to doda nezapamćena suša, za ovu godinu se može očekivati pad BDP-a od 0,5 do 1 odsto.

Dinkić je rekao da Vlada razmatra mogućnost da deo državne imovine proda na javnom tenderu, ali „sve što je u koalicionom sporazumu navedeno da se neće prodavati, neće se prodavati“, rekao je on i posebno kao takav slučaj podvukao Komercijalnu banku.