Tema - Srbija

Više vraćenih nego uzetih kredita

U februaru su građani i privreda vratili više starih nego što su uzeli novih kredita, pokazuju najnoviji podaci Udruženja banaka. Izuzetak su samo krediti za refinansiranje.

Po oceni Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banka Srbije, manje podizanje kredita privrede, ali i građana, govori o niskoj privrednoj aktivnosti. On je kao ključni razlog za to što se građani manje zajme kod banaka naveo pad standarda, navodeći da je prošle godine u februaru prosečna zarada u Srbiji bila 380 evra, a da je ove godine pala na 325 evra. „Jedino trajno rešenje za probleme otplate uzetih kredita je rast standarda građana, odnosno da prosečna zarada poraste na 700 evra”, rekao je Dugalić.

On je ocenio da uvođenje instituta ličnog bankrota ne bi donelo ništa novo, ističući da već postoje prihvatljiva rešenja za klijente banaka koji imaju probleme, a to su reprogram, refinansiranje, grejs period. „Imamo čitav niz mogućnosti koje klijenti mogu da koriste, a da zadrže integritet i suverenitet u raspolaganju finansijskim sredstvima. Mislim da je to za sada kod nas prihvatljivije od institucije ličnog bankrota”. Shvatanje „ličnog bankrota” kod većine građana Srbije je „vrlo pogrešno i naivno”, jer u očekivanju većine građana proglašavanje „ličnog bankrota znači oslobađanje obaveza koje neko ima”, rekao je Dugalić.

Proglašavanje ličnog bankrota ne znači otpisivanje dugova, već gubitak suvereniteta u raspolaganju sopstvenim sredstvima. Ta institucija pretpostavlja da neko ko ima ozbiljne probleme u plaćanju obaveza dobija upravitelja koji onda upravlja finansijama onoga ko je proglasio lični bankrot, rekao je generalni sekretar UBS-a. U slučaju da neko proglasi lični bankrot svim novcem koji stigne na račun upravlja taj tutor. „Kad vi hoćete da kupite nove cipele on kaže: Pa imaš još jedne cipele koje nosiš. A godišnji odmor? Zaboravi godišnji odmor”, rekao je Dugalić.

U Srbiji postoji i lični momenat, jer je, prema njegovim rečima, „naša sredina prilično konzervativna”. „Kad vi proglasite eventualno hipotetički lični bankrot, obelodanili ste da niste u stanju da vodite svoje finansije. U ovoj sredini u kojoj mi živimo to je vrlo negativna ocena i slika o licu koje proglasi lični bankrot”, rekao je Dugalić.

Očekuje da će sve banke bez većih problema proći stres test Narodne banke Srbije dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). NBS je ranije sprovodila stres test i na taj način utvrđivala spremnost banaka i otpornost kada su u pitanju neke vanredne situacije i najgori scenariji. „Očekujemo da sve ove banke, posebno, one koje imaju najveće učešće na tržištu, neće imati bilo kakvih ozbiljnijih problema pri utvrđivanju njihove sposobnosti za izazove na tržištu”, rekao je Dugalić.

Banke snižavaju kamate

Poslednje mere NBS, ali i sve manje zaduživanje građana, prinudilo je domaće banke da svojim sadašnjim, a pogotovo novim klijentima, ponude zajmove po znatnio povoljnijim kamatama nego do sada. Ovih dana iz mnogih banaka na adrese građana stižu pisma s pozivima da se jave svojoj banci ne bi li potpisali anekse ugovora o nešto nižim kamatnim stopama. Tome ne doprinosi samo veoma niska osnovna kamatna stopa na evropskom tržištu (euribor) niti dolarska (libor), već i moguće popuštanje dosta krute novčane politike naše centralne banke. Na takvu mogućnost ukazuje se i u dokumentima koje smo dostavili međunarodnim kreditorima. Ovih dana NBS bi trebalo još jednom da razmotri visinu sadašnje referentne kamatne stope od osam procenata koja služi, između ostalog, i za izračunavanje cene novca na našem tržištu.