Tema - Srbija

Žene – novi čuvari vatikanske kase

Ovo je prvi put da su žene eksperti iz poslovnih, bankarskih i akademskih krugova imenovane u Ekonomski savet osnovan 2014. godine, što je znak da poglavar Rimokatoličke crkve ispunjava obećanje da će unaprediti rodnu ravnopravnost u vatikanskoj administraciji.

U ovo petnaestočlano nadzorno telo, kojim će predsedavati minhenski nadbiskup i kardinal Rajnhard Marks, ušle su dve Britanke, Lezli Ferar, koja je sedam godina brinula o finansijama princa od Velsa, i Rut Keli, bivša najmlađa ministarka u Blerovoj vladi i članica uticajne katoličke organizacije „Opus Dei”. Među ekspertima izabranim u Ekonomski savet su i profesorka nemačkog javnog prava Šarlot Krojter-Kirkhof, ugledna bankarka iz Berlina Marija Kolak, ali i dve uspešne poslovne žene iz Španije: Eva Kastiljo Sanz i Marija Konsepsion Osakar Garaikoečea.

Donedavno najuticajnije žene u najmanjem gradu-državi na svetu bile su Barbara Jata, direktorka Vatikanskih muzeja, i Kristijan Mari, zamenica šefa kancelarije za odnose sa javnošću.

Da su u Vatikanu počeli da duvaju novi, progresivni vetrovi, osetilo se još prošle godine, kada je Franja imenovao i prve četiri žene za savetnike Biskupskog sinoda, institucije osnovane pre pola veka. U januaru je papa napravio veliki iskorak kada je imenovao i prvu ženu na visoku dužnost u državnom sekretarijatu Vatikana, kojim tradicionalno dominiraju muškarci. Italijanka Frančeska di Đovani preuzela je novoosnovanu kancelariju za odnose sa državama i tako praktično postala jedna od dva zamenika šefa diplomatije Svete stolice i nadbiskupa Pola Galagera.

Za Džošuu Makelvija, dopisnika iz Vatikana „Nacionalnog katoličkog reportera”, novi saziv Ekonomskog saveta nije značajan samo zbog imenovanja ovolikog broja žena u nekom crkvenom telu: „Treba reći da ovih šest žena čine vrhunsku stručnu grupu koja će nadgledati finansijske aktivnosti Vatikana”.

Kasa Rimske kurije nije baš u najboljem stanju, ne samo zato što su ove godine zbog pandemije korone smanjeni prihodi od ulaznica za vatikanske muzeje, već i zbog serije finansijskih skandala u koje su upleteni uticajni krugovi u Katoličkoj crkvi.

Da bi zaustavio razgranate i dobro uhodane kanale kojima se novac iz vatikanske kase odlivao u džepove mafije, bliskih rođaka i prijatelja, rimski pontif je 1. juna doneo novi zakon za suzbijanje korupcije. Ubuduće, unosni poslovi će se dodeljivati na osnovu strogo kontrolisanog javnog nadmetanja. Uspostavljanje centralizovane kontrole nad ugovorima za nabavku robe i usluga trebalo bi da raskrsti sa starom praksom po kojoj su kongregacije i vatikanske kancelarije ove poslove sklapale po svom nahođenju.

Ova reforma dolazi posle velikog finansijskog skandala – propalog ulaganja u luksuzne nekretnine u centru Londona, koje je bacilo senku na vrh Katoličke crkve.

Iako je krajem prošle godine glavni finansijski regulator Vatikana Rene Brular morao zbog toga da podnese ostavku, tačka na taj slučaj, u kojem je Sveta stolica uludo potrošila oko 150 miliona dolara, uglavnom priloga vernika, još nije stavljena.

Da će biti puno posla za novi saziv Ekonomskog saveta, koji će morati pažljivo da kontroliše kuda odlazi svaki evro, pokazuje stanje crkvenih finansija. Američki katolički magazin „Kruks” došao je do internog izveštaja o budžetskom deficitu koji je rađen za papu Franju. Zbog ekonomske krize izazvane epidemijom virusa korona, manjak u kasi Svete stolice do kraja 2020. godine mogao bi da dostigne 168 miliona dolara.