Trgovina - Srbija

Izvezemo IT usluga koliko voća i povrća

Prema podacima koje je „Politika” dobila od Narodna banke Srbije, izvoz kompjuterskih usluga u 2016. godini dostigao je 739,5 miliona evra, a trgovinski saldo bio je u plusu 407,3 miliona evra. Izvoz usluga telekomunikacija, kao i komunikacijskih i informacijskih usluga, u prošloj godini povećan je 21 procenat u odnosu na prethodnu, a njihov suficit je 28,3 odsto nadmašio 317,4 miliona evra ostvarenih u 2015. godini.

Prošlogodišnjim izvozom softvera približio se ostvarenoj vrednosti izvoza povrća i voća (755 miliona evra), a premašio je vrednost izvoza žitarica i proizvoda od njih (656 miliona evra) i pogonskih mašina i uređaja (628 miliona evra). U prvih pet grupa robe sa najvećim učešćem u prošlogodišnjem srpskom izvozu, tri navedene su zauzimale od trećeg do petog mesta.

Zanimljivo je da su u 2015. godini samo kukuruz i smrznuto voće imali bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona evra.

Inače, sektor telekomunikacijskih, kompjuterskih i informacijskih usluga od 2007. beleži najdinamičniji rast vrednosti izvoza u sektoru usluga Srbije.

Prema rezultatima istraživanja Mirjane Gligorić i Milojka Arsića, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta, u prethodnih nekoliko godina Srbija beleži snažan rast izvoza usluga, a raste i njihov pozitivan saldo, što bitno doprinosi smanjenju tekućeg deficita. U periodu 2010–2015. prosečna godišnja stopa rasta izvoza ovih usluga bila je 25,5 odsto. Srbija je u ovom petogodišnjem periodu po brzini rasta izvoza IT usluga bila na drugom mestu od svih zemalja centralne i istočne Evrope, odmah iza Litvanije.

„Od 2012. do 2015. godine gotovo jedna trećina smanjenja tekućeg deficita, a u 2015. gotovo dve trećine, duguje se povećanju neto izvoza usluga, što je u bitnoj meri posledica izraženog rasta izvoza kompjuterskih (IT) usluga”, ukazuju autori.

Ostvareni suficit u razmeni kompjuterskih usluga u 2015. godini pokrivao je 7,2 odsto deficita robne razmene, a u prvih devet meseci 2016. godine čak 11,5 odsto. Izvezena vrednost kompjuterskih usluga činila je 10,6 odsto ukupne vrednosti izvoza usluga u 2015, a 12,7 odsto u prvih devet meseci 2016. godine.

Prema podacima Svetske banke, izvoz usluga informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT) u svetu u 2014. godini dostigao je 1.536 milijardi dolara . Sa ostvarenim izvozom od 1,76 milijardi dolara Srbija je zauzela 52. poziciju u 2014, dok je prema podacima za 2015. godinu na 50. mestu. U poređenju sa zemljama u okruženju, bolje su rangirane samo Rumunija i Bugarska.

Najveći izvoz kompjuterskih usluga po stanovniku u 2014. godini imale su Estonija, Češka i Mađarska. Izvoz IT usluga po stanovniku u 2014. godini u ove tri zemlje iznosi 162 evra, što je 3,4 puta više nego Srbije.

Domaća stručna javnost je saglasna da Srbija za nekoliko godina može da udvostruči vrednost izvoza ovih usluga.

– Dalji rast izvoza kompjuterskih usluga doprineo bi da strani investitori Srbiju doživljavaju kao zemlju sa kvalitetnim ljudskim kapitalom, a ne zemlju jeftine radne snage – ubeđena je Mirjana Gligorić. – To bi dovelo do priliva poželjnih stranih ulaganja, otvaranja novih radnih mesta pre svega za visokokvalifikovane radnike i porastu produktivnosti. Zato je od posebne važnosti državna podrška razvoju IT sektora i izvozu IT usluga kroz opšte reforme za unapređenje uslova poslovanja i politiku obrazovanja.

Vlada Srbije je sredinom novembra prošle godine usvojila Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija sa merama za poboljšanje uslova poslovanja domaćih IT kompanija, podsticanje osnivanja novih preduzeća i proizvodnje sopstvenih proizvoda i podrške razvoju kadrova.

Ova nova industrijska grana vapi za kadrovima kojih nema, naročito za programerima. Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali najmanje dvostruko veću platu od prosečne u privredi. Nevolja je u tome što godišnje neophodnu diplomu stekne 1.000 do 1.500 mladih ljudi.

Upućeni tvrde da bi do 2020. u Srbiji moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra. Zato je nedavno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izabralo prvih 100 polaznika obuke prekvalifikacije za rad u IT sektoru.