Trgovina - Srbija

Rasprodaje - ušteda ili nepotreban trošak

Božićna i Novogodišnja sniženja ispraznila su ionako istanjene novčanike potrošača. Međutim, pravo vreme za najpovoljniju kupovinu je upravo sada, nakon praznika. Natpisi za finalnu rasprodaju, akciju ili sniženje do 30, 50 ili čak 70 odsto mame potrošače da izdvoje koji dinar više i ponekad kupe i nešto što im nije neophodno.

Zbog sve teže ekonomske situacije, potrošači se sve češće vode cenom kao glavnim kriterijumom za kupovinu. Upravo iz tih razloga reč sniženje deluje kao magnet za njih. Poneseni mišljenjem da će uštedeti, kupuju neplanski, često i ne proveravavaju cene niti ih upoređuju sa konkurentskim, pa umesto da uštede, za isti ili sličan proizvod, ponekad izdvoje i više novca nego što su bili spremni da potroše.

Goran Vukmirović sa Ekonomskog fakulteta u Subotici navodi da nije uvek snižena cena unapred niža, kao što bi to moglo da deluje. "Pravo svakog trgovca je da koristi marketing cena u pogledu privlačenja kupaca, u problemu postavljanja takozvane impulisivnosti u kupovini. Radi se o onom delu neplaniranih kupovina gde potrošači pod utiskom ljubaznosti osoblja reaguju na snižene cene i donose odluku o kupovini u samom objektu", rekao je on.

Socijalni psiholog Vladimir Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu smatra da će to privući ljude, jer neće razmišljati da li je to zaista snižena cena i upoređivati je sa drugima. "Ako je neko rekao rasprodaja, imaće dovoljno poverenja da je to zaista jeftinija cena nego inače i radije će ući u takvu prodavnicu. Naravno kada je čovek u prodavnici lakše ga je privući nekim cakama, ako uzmete ovaj proizvod, drugi ćete uzeti za jedan dinar i slično. I to su cake koje su legitimne, dozvoljene i uokviru zakona. Ljudi dosta dobro reaguju na takve stvari zato što imaju dobar osećaj da su uštedeli, a ne da su potrošili", rekao je Mihić.

Impulsivne, neplanirane kupovine najčešće su kod proizvoda koje koristimo svakodnevno, te se upravo iz tih razloga i veliki trgovinski lanci sve češće koriste marketinškim potezima. Da bi zadržali sadašnje, ali i pridobili nove kupce, politiku cena moraju sve više da prilagođavaju potrebama potrošača. Zbog toga se na njihovim rafovima svakodnevno nalaze najrazličitiji proizvodi za koje garantuju najniže cene. Te takozvane, akcijske cene, najčešće se stavljaju na prehrambene artikle i kućnu hemiju i obično traju dva do tri dana.

Olivera Ćirković iz Univereksporta kaže da su akcije nezaobilazni deo njihove ponude i potrošači ih sve više koriste. "Udeo akcijskih proizvoda u ukupnom prometu je sve veći što znači da se potrošači sve više okreću proizvodu na akciji u odnosu na sam brend. To je nešto što je jako važno da biste održali nivo vaših potrošača i nivo prometa. U svakom trenutku svakog meseca oko 1.000 proizvoda se nalazi na akciji. Naravno, potrebno je potrošačima ponuditi i odložena plaćanja, plaćanje na rate, razne vidove lojaliti programa koje će im pomoći da popune svoju potrošačku korpu sa sve manjim i manjim budžetima", rekla je Ćirković.

Prilikom kupovine potrošači najčešće ne gledaju staru, precrtanu cenu, već se fokusiraju na sniženu. Međutim, važno je raspitati se kod prodavca zbog čega je određeni artikl na sniženju. Kod prehrambenih pproizvoda i hemije to može biti blizina isteka roka trajanja, a kod garderobe fabrička greška. Sve ovo prodavci bi po zakonu samoinicijativno morali da naznače, što u praksi nije čest slučaj. A nije ni redak slučaj izloga koji su oblepljeni natpisima o velikim sniženjima, gde ipak nisu svi artikli na popustu.

Profesor Goran Vukmirović smatra da bi potrošači trebali prilikom uvida u asortiman i politiku cena da shvate da najčešće svi proizvodi nisu sniženi po istom osnovu i da to prodavci ističu kroz natpise: sniženje do određenog procenta ili sniženje u rasponu od 10 do 70 odsto. "Jedino što potrošačima ostaje je da se uvidom cena u datom objektu raspitaju kod prodavca, sagledaju date okolnosti da li je u pitanju sezonska roba, rok isteka trajanja, da li postoji neki drugi razlog zašto je roba snižena i uvidom u druge konkurentske proizvode odluče o kupovini", rekao je Vukmirović.

I pored toga što su potrošači, verujući onome što vide u izlogu, na neki način obmanjeni, u Tržišnoj inspekciji kažu da su takvi natpisi dozvoljeni, jer je pravo svakog trgovca da koristi marketing u cilju privlačenju kupaca. Međutim, postoje određena pravila kojih potrošači moraju da se pridržavaju.

Šefica Odseka za sprečavanje nelojalne konkurencije za Južnobački okrug Vidosava Đurić. "Sve je svrstano u prodajne podsticaje i sve je bliže definisano Zakonom o trgovini, tako da je vrlo važno da trgovci moraju da znaju da jasno odrede robu na koju se odnosi taj popust, promocija ili akcija i da vrlo jasno naznače period u kojem se to dešava. Takođe su obavezni da vrlo jasno istaknu prethodnu cenu i da ta cena bude primenljiva, a ne fiktivana. Fiktivna cena znači da je bila jako kratko primenjena ili uopšte nije bila primenjena, a da se iskaže kao prethodna cena", rekla je Vidosava Đurić.

Iako karakteristična za osnovne namirnice, impulsivna kupovina javlja se i prilikom kupovine garderobe i obuće. Ušli ste u butik i uhvatili ste se za komad garderobe koji je na velikom sniženju i odmah odlučili da ga kupite to je prvi pokazatelj da vam ta stvar zapravo i ne treba. Ako vam je nešto zaista neophodno, psiholozi tvrde da ćete najpre sigurno obići više prodavnica, uporediti cene sličnih artikala i tek onda doneti odluku o kupovini. Ipak, prilikom kupovine većih i skupljih stvari, kao što su nameštaj ili automobili, potrošači nisu toliko povodljivi.

"Priča o sniženju ima najviše stvarnog efekta onda kada je pravo sniženje i onda kada ste pomislili u trenutku - pa možda mi ovo i treba. A ustvari niste dobro razmislili šta vam treba i najčešće se te kupovina završavaju tako što probate nešto, bacite u ormar i više ne pogledate", smatra Vladimir Mihić.

Tržišna inspekcija tokom cele godine kontroliše da li se trgovci pridržavaju zakona, ali kada počne sezonska prodaja te kontrole su učestalije. Proverava se da li trgovci transparentno označavaju visinu popusta na samoj robi, kao i to do kada traje akcija, kako se potrošači ne bi doveli u zabludu i tako kupili neki proizvod koji nije na akciji ili je ona istekla. Samo u januaru ove godine na teritoriji Južnobačkog okruga, inspekcija je izvršila oko 50 kontrola. Da li zbog novog zakona kojim se potrošačima daju odrešenije ruke ili velikih novčanih kazni, uočeni su samo manji prekršaji u sedam objekata.

I dok gledanje izloga sa istaknutim sniženjima koja mame potrošače na svakom koraku, ništa ne košta, kupovina nepotrebnih stvari, makar i sa velikim popustom, neretko može da se pretvori u lošu investiciju. A uspešna kupovina je ona kada su zadovoljni i potrošači i trgovci, jer u vreme ekonomske krize, i jednoj i drugoj strani je u interesu da steknu poverenje.