Trgovina - Srbija

Srbija sada više izvozi u BiH, nego u Rusiju i Kinu zajedno

Vlahović za Tanjug kaže da su dobre naznake iz Podgorice da i Crna Gora razmišlja o pridruživanju toj inicijativi.

“Verujem da će se u doglednom vremeu i tzv. Kosovo pridružiti toj inicijativi, a videćemo da li će BiH uspeti da definiše jedinstven stav”, rekao je Vlahović, koji učestvuje na skupu “Strateški ekonomski razgovori” u Istri u organizaciji SEEBDN.

Na pitanje da li bi “Otvoreni Balkan”, posebno u vreme krize, mogao region da učini otpornijim, Vlahović kaže da o značaju te inicijative najbolje govori primer Srbije koja u ovom trenutku izvozi više u BiH, nego u Rusiju i Kinu zajedno.

“Za nas je BiH, u izvoznom smislu, značajnija nego tržište Kine i Rusije”, kazao je on.

Vlahović navodi da je “Otvoreni Balkan” veoma važan jer podrazumeva slobodan protok robe, ljudi, usluga, kapitala, prizavanje diploma i druge pogodnosti.

“Jasno je da u nekim industrijama već danas imamo veliki nedostatak radne snage, a uz ovu inicijativu bi iz regiona mogle da se podmire sve potrebe u samom regionu”, rekao je Vlahović.

Šalja: Čim je nešto “open”, dobro je za privrednike

Iz ugla privrednika, čim se pojavi pojam “open”, nešto što podrazumeva ukidanje ograničenja i pojednostavljivanje procedura, kao što je to inicijativa “Open Balkan”, to je dobro za proizvodnju i trgovinu, kaže Dardan Šalja, član Upravnog odbora “Devoli korporacije” sa Kosova.

“To je tako sa tačke gledišta privrednika, proizvođača. Kada se gleda sa političke strane, nisam pozvan da o tome govorim, ali pozdravljam tu inicijativu, poniklu od tri države, Srbije, Severne Makedonije i Albanije, i kada se steknu uslovi, a neki uslovi treba da se steknu, da se pridruzi i Kosovo”, rekao je za Tanjug Šalja, koji je u Istri učestvovao na skupu “Strateški ekonomski razgovori”.

Kako je rekao, i nova crnogorska vlada razmišlja o pridruživanju inicijtivi, a veruje da će se, “ako bude pozvano na odgovarajući način” i Kosovo pridružiti.

Kompanija “Devoli” bavi se proizvodnjom prehrambenih proizvoda, uslugama i nekretninama, a Šalja kaže da je regionalna saradnja veoma važna, posebno na Balkanu koji je stvoren od malih država, u svetu velikih država i velikih ekonomija.

Na pitanje da li tenzije između Beograda i Prištine utiču na privrednike, odgovara da se, bez obzira na političke tenzije i prepreke, trgovina možda ne razvija u potpunosti bez prereka, ali na skali od jedan do 10, može se dati ocena osam.

“Uvozimo iz Srbije, kao što izvozimo u Srbiju, tako da prepreka ima sve manje”, rekao je Šalja.

Na pitanje može li tzv. Kosovo bez poslovnih veza sa regionom i može li da trguje samo sa Zapadom, EU, Amerikom, Šalja kaže da je “test” sa taksom od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije pokazao da se “bez trgovine sa Srbijom može živeti, ali znatno teže”.

“To moramo da priznamo, to je činjenica. Znatno je lakše i praktičnije trgovati sa što bližim zemljama, pre svega zbog transporta. Neka pogoršanja tih odnosa između Srbije i Kosova ne bi bila dobra, ni za jednu ni za drugu stranu. Razmena robe je oko 600 miliona godišnje, to nije mala cifra”, rekao je Šalja, koji je i član odbora Asocijacije za razvoj biznis mreže Jugoistične Evrope (SEEBDN), koja je i organizovala skup u Istri.

Maričić: Nadamo se junu, Bugarska treba da odustane od blokade

Severna Makedonija očekuje da Bugarska odblokira put te zemlje ka Evropskoj uniji, kako bi konačno počeli pregovori Skoplja sa EU, kaže potpredsednik Vlade Severne Makedonije Bojan Maričić.

“Od formiranja nove vlade u januaru, radili smo na tome da pregovore sa EU počnemo što pre. Imamo intenzivni dijalog sa Bugarskom, imamo i reformski plan koji sprovodimo, i, iako se ne vezujemo za datume, očekujemo da se to dogodi što pre i da se iskoristi liderstvo Emanuela Makrona i Francuske u toku njihovog predsedavanja i da počnemo pregovore”, rekao je Maričić za Tanjug, u Istri gde je učestvovao na skupu “Strateški ekonomski razgovori”.

On je podsetio da je Severna Makedonija već 17 godina država kandidat, koja očekuje početak pregovora, ispunila je sve uslove i zato smatra da to zaslužuje.

“Mi smo realni, racionalni optimisti. Naši reformski planovi su dugoročni, a odluka je na EU da počne pregovore”, dodao je Maričić.

Na pitanje očekuje li da Bugarska ukine blokadu, kaže da Skoplje radi na tome da se blokada što pre ukine, te da, uz razumevanje za komplikovanu situaciju u Bugarskoj, veruje da se to što pre može dogoditi.

“Da li će to biti jun ili neki drugi mesec, ne želimo da se ograničavamo, ali želimo da se dogodi što pre, jer ova situacija ide i na štetu naših odnosa, i Zapadnog Balkana i Evropske unije”, rekao je Maričić.

Na pitanje da li strahuje da bi ukrajinska kriza mogla da stavi Zapadni Balkan u drugui plan, potpredsednik makedonske vlade odgovara da bi ukrajinska kriza, zapravo, trebalo da bude poziv za buđenje EU, na veći angažman Unije na Zapadnom Balkanu.

“To je opomena da naš region može da bude sledeća meta neke destabilizacije i zato je važno da EU deluje aktivno na Zapadnom Balkanu i da evropska perspektiva bude konkretna, jasna i opipljiva za naše građane”, rekao je Maričić.

Govoreći o utiaciju ukrajinske krize sa Severnu Makedoniju, podseća da su oni od prvog dana jasno izneli stav da podržavaju Ukrajinu, njen narod, da osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu, te da su podržali sankcije EU ka Rusiji, svesni da će to imati implikacije.

“Implikacije su iste kao i za sve ostale države. Imamo izazova sa snabdevanjem, međutim, uspešno ih rešavamo, i u saradnji sa zemljama regiona, naročito sa članicama inicijative ‘Otvoreni Balkan’ i verujemo da ćemo izdržati krizu i da će rat prestati što pre, kako bismo mogli da se normalizujemo, iako su posledice velike”, naveo je Maričić.

Kada je reč o “Otvorenom Balkanu”, ističe da je važno da se građanima pokaže da države u regionu, Srbija, Albanija i Severna Makedonija mogu zajedno da naprave mnogo toga za njih, da im olakšaju život, biznis, da mladi mogu slobodno da se kreću po regionu.

Ukazuje i da su “zelene linije”, uvedeni integrisani granični prelaz između Srbije i Severne Makedonije, “one stop shop”, značajno pomogao u ovoj krizi, kako bi biznis i snabdevanje osnovnim namirnicama bilo lakše.

“Zahvalni smo za mogućnost da održimo nivo snabdevanja svim proizvodima upravo u okviru saradnje u ‘Otvorenom Balkanu’. Zato smatramo da je to dobra inicijativa, da je treba dalje nadgraditi, da treba da ostanemo otvoreni za sve i da pokažemo da kao region, možemo dobre vesti da donesemo za naše građane i za ceo svet”, rekao je Maričić.

Vrata su, dodaje otvorena, a poziv svima da se pridruže stalan, jer to može samo da donese korist, da se, bez političkih predrasuda, konkretno olakša život građana.

“Imamo razumevanja za neke predrasude iz prošlosti, ali konkretnim inicijativama treba pristupiti bez predrasuda. Zato smatramo da svaka država u regionu treba da pruži šansu toj inicijativi. Dali smo šansu Berlinskom procesu, ima problema, ali ima i dostignuća. Zapadni Balkan može mnogo da ponudi i treba učestvovati u tome bez predrasuda”, poručio je Maričić.

Engelberg: Ovo je vreme jasne zapadne orijentacije

 Poslanik vladajuće Narodne partije Austrije (OVP) u austrijskom parlamentu Martin Engelberg smatra da je sada vreme u kojem je potrebno jasno zapadno opredeljenje, te poručuje da je Austrija zemlja koja se zalaže za brzo članstvo Zapadnog Balkana u EU, pa tako i Srbije.

Engelberg, koji je učestvovao na skupu “Strateški ekonomski razgovori” u Istri, koji je organizovala Asocijacija za razvoj biznis mreže Jugoistične Evrope (SEEBDN), rekao je za Tanjug da je ukrajinska kriza veliki izazov, koji bio on nazvao „Super 9/11“, jer je doneo novi veliki preokret u svetu.

„Sada zapad treba da deluje jedinstveno. Zapadne demokratije moraju delovati zajedno protiv zemalja koje ne zastupaju te vrednosti. Važno je i da balkanske države učestvuju u tome. Ja sam neko ko zahteva jasno izjašnjavanje. I Austrija je neutralna država, ali samo vojno. U svakom pogledu politički nismo neutralni, već stojimo jasno uz zapad“, podvukao je on.

Engelberg je kazao da može savetovati svim državama da stanu uz zapad, jer sada nema mesta u „sredini“.

„Sada je vreme odluke da li sam na strani zapada ili ne. Moj savet Srbiji je da se „orijentiše prema zapadu““, istakao je on.

Engelberg podržava davanje evropske perspektive Ukrajini, jer, kako kaže, to je bitno iz moralnih razloga, solidarnosti i podrške u borbi protiv Rusije.

„To se neće odraziti na dalji tok pristupnih pregovora zemalja Zapadnog Balkana. Važno je sada da i države Zapadnog Balkana pokažu solidarnost sa Ukrajinom i podrže evropsku perspektivu toj zemlji. Tok pristupnih pregovora je nešto sasvim drugo“, naglasio je on.

Engelberg je podsetio da se Austrija već dugi niz godina zalaže da države Zapadnog Balkana, a tako i Srbija budu brže integrisane u EU.

„Glavni prioritet naše spoljne politike je Zapadni Balkan i njegova integracija u EU. To pokazuju stalne posete austrijskih zvaničnika. U Austriji imate pouzdanog partnera na putu ka EU koji se zalaže da zemlje budu primljene što je brže moguće“, objasnio je on.

Josipović: Odnosi nisu dobri, samo direktni razgovori resavaju probleme

Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenjuje da odnosi Srbije i Hrvatske nisu dobri i da je u njima poslednjim godinama učinjen je korak nazad, te smatra da samo razgovorom, direktnim, a ne preko senzacionalističkih medija, mogu da se unaprede odnosi dve zemlje,ali i u celom regionu.

"Potrebno je više otvorenih razgovora, ne preko senzacionalističkih medija, već za stolom, između vodećih ljudi, političara, javnih funkcionera i to je jedino što može doneti poboljšanje odnosa", rekao je Josipović u intervjuu za Tanjug u Istri, gde je učestvovao na skupu "Strateški ekonomski razgovori"

Kako podseća bio je učesnik odnosa dve zemlje od 2010. do 2015. godine i smatra da je u tom vremenu ozbiljno podignut kvalitet tih odnosa da je bilo određenih pomaka.

"Nažalost, čini mi se da je sada učinjen ozbiljan korak nazad, ali, na kraju krajeva, to je uvek i do unutrašnjih pitanja”, rekao je Josipović.

Na pitanje šta učiniti da se poboljšaju odnosi Srbije i Hrvatske, odgovara da treba više razgovarati i raditi na projektima koji donose dobrobit i jednoj i drugoj strani, uz više ekonomske i kulture saradnje.

Podseća da Srbija i Hrvatska imaju mnogo toga zajedničkog, kao i teške trenutke istorije iza sebe, ali je potpuno jasno da je sudbina obe zemlje EU.

Hrvatska je sad unutra, bile je brža, a na Srbiji je da provede reforme i reši nabolnija pitanja, pre svega odnos prema Kosovu, rekao je Josipović, za vreme čijeg mandata je Hrvatska, pre tačno 10 godina, 2013, postala članica EU.

Josipović verujei i da će proces pristupanja Zapadnog Balkana, koji je zastao, biti nastavljen.

"Ne verujuem u teoriju štapa i šargarepe, jer to nikad nije ništa rešilo. Treba jačati svest o tome da evropska budućnost svakoj zemlji donosi benefite i dobre okolnosti”, kaže bivši sef hrvatske države.

Kada je reč o budućnosti EU, ukazuje da su turbulentna vremena i ključno je da EU smogne snage da ojača.

“To možda znači još jedan korak odstupanja dela suverenosti EU, ali mislim da je to jedini način da se uspostavi zajednička spoljna i bezbednosna politika, i da se ojača pozicija Evrope, prema drugim važnim faktorima, SAD, Rusiji, Kini, i to ne u smislu agresivnosti, već sposobnosti da zastupa i brani svoje interese nezavisno od drugih”, rekao je Josipović.

Kako kaže, EU mora da gradi parterske odnose sa svima, ali mora imati vrlo jasne vrednosti iza kojih stoji evropska politika.

Poručuje i da EU nije potpuna bez jugoistoka Evrope.

“Ako gledamo istorijski, ekonomski, kulturološki, zemlje poput Srbije, BiH, Severne Makedonije, Crne Gore su deo Evrope, po svim kriterijumima i nadam se da će taj proces, koji je sada nešto zastao, biti nastavljen, ali mora se znati da s nužne promene i u politici i u načinu poslovanja, svake od pojedinih država jer su problemi različiti”, dodao je Josipović.

Komentarišući predlog francuskog predsednika o formiranju nove političke organizacije koja bi okupila zemlje koje još nisu u EU, kaže da to verovatno jeste demotivišuće za mnoge, i da, iako ne zna detalje ideje Emanuela Makrona, lično ne bi voleo da to bude zamenska verzija EU, na neodređeno vreme.

Dodaje, međutim, da i države u regionu moraju razmisliti o tome šta moraju da promene, ako zaista žele da budu deo evropske zajednice. Situacija u regionu, kaže, lošija je nego pre sedam, osam ili 10 godina, jer politička situacija nije dobra.

“Čini mi se da su mnoge zemlje došle do limita u kojem bi trebalo da naprave odlučni korak i promene neke stvari za koje danas izgleda da su nezamislive, i time pokazati da imaju tu snagu. Tim pre što neke od dogmi pojedinih politika zaista nemaju puno izgleda da budu realizovane”, rekao je Josipović.

Kao pozitivan primer navodi Severnu Makedoniju, koja je, kaže, napravila velike ustupke, računajući da će im to u budućnosti doneti više nego neke populitičke ideje u vezi sa nacionalnim identitetom, ali se tu, napominje, EU nije pokazala korektnim faktorom i partnerom, jer nakon što je Skoplje učinilo šta se tražilo, nije usledio pravi odgovor.

Kada je reč o odnosu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijerka Andreja Plenkovića, punom tenzija, Josipović kaže da je to stvar i menaliteta i temperamenta pojedinih političara.

“Imamo taj stalni sukob predsednika vlade i Republike, sa jednim stilom komunikacije koji nije moj svet, ali ne bih rekao da hrvatska demokratija ugrožena. Imamo probleme krize, ali Hrvatska je stabilna demokratija i članica EU i nadam se da će tako ostati”, zaključio je Josipović.

Janevski: Region samo zajednički može brže napred

Zemlje Zapadnog Balkana ostvarile bi značajan uspeh kada bi išle napred zajedno, uveren je predsednik Upravnog odbora vinarije "Tikveš" Svetozar Janevskit, te ističe da u regionu ne možemo da razmišljamo pojedinačno i da treba izbeći svaku politizaciju, jer su političke odluke potrebne za stvaranje dobrog poslovnog ambijenta, ali ne i za samo vođenje biznisa.

“Mi sada imamo ‘otvoreni Balkan’, i da, imamo i problema, ima kašnjenja u transportu robe, pojedinačnih problematičnih situacija, ali ‘Otvoreni Balkan’ znači biti korak ka EU, podrazumeva slobodan protok robe, ljudi, a to svi želimo”, rekao je Janevski za Tanjug.

Priča da je pre dve nedelje u Briselu učestvovao u razgovorima u okviru Berlinskog procesa o "Otvorenom Balkanu", o problema na granicama…

“Ima i toga, ali najveći problem je politizacija svih procesa. Ne možemo apsolutno zaboraviti ono što je bilo pre 20 ili 30 godina, ali to ne treba da bude prepreka u otvaranju prostora za razgovor i bolju budućnost”, rekao je Janevski.

Kako kaže, male zemlje poput Severne Makedonije, Crne Gore, BiH… ne mogu mnogo da napreduju samostalno, pa je potreban drugačiji pristup, a to je shvatanje da bi zemlje zajednički, kao region, ostvarile veći napredak.

“Mi ne možemo da razmišljamo pojedinačno. Pre 20 godina svako je razmišljao na način – sarađivaćemo, ali ne ovde, nego u Evropi. Sada to moramo da pustimo, da ne čekamo Evropu da bude okosnica oko koje treba da se okrećemo, nego da sami rešavamo probleme”, rekao je Janevski.

Na pitanje zašto je EU skeptična prema inicijativi “Otvoreni Balkan”, kaže da nam možda Evropa ne veruje da možemo sami.

“Na tom sastanku sam i pitao da li znaju koliko je bilo kašnjenje u transportu robe 1993, 1994. ili 1995. godine, a koliko je kašnjenje danas. Tada je bilo tri do pet dana, sada je tri sata. Sada izvoljevamo… To su stvari koje se menjaju pozitivno”, rekao je Janevski.

Dodao je da mi imamo “balkanski inat”, da pokažemo da možemo sami da rešavamo probleme.

Na pitanje kako na poslovanje "Tikveša", najstarije i najveće vinarije u regionu utiče kriza izazvana ratom u Ukrajini, Janevski kaže da, na njihovu sreću ili nesreću, nisu radili sa Ukrajinom niti sa Rusijom, ali će, upozorava, ti problemi pogoditi sve.

Dodaje da je Zapadni Balkan, pa i Severna Makedonija, zavisila i zavisi od izvoza u Nemačku, pa će sve što se sutra desi u Evropi, uticati i na ono što se dešava kod nas.

“Zbog toga treba da budemo agresivniji u pronalaženju puta da zajednički brže i energičnije napredujemo. Gledamo sada drugi svet oko nas, mnogo treba da uradimo”, rekao je Janevski.

Dodaje i da bi trebalo da bude više zajedničkih projekata, jer i Berlinski proces predviđa projekte dve ili tri zemlje, što kod nas “teško ide”.

“Kod nas je pristuna velika politizacija, pa biznis ne dominira, kako bi mogao sam da pokrene neke stvari i da ide brže. Uvek se čeka politička odluka. Političke odluke su potrebne za stvaranje ambijenta, a ne za vođenje biznisa. Moramo da radimo na tome da stvorimo povoljnu atmosferu, da privučemo više kapitala i mogućnosti na Balkan”, rekao je Janevski.

Balkan je, ocenjuje, još uvek “problematičan” u privlačenju kapitala, a kao primer navodi i zatvoren bankarski sistem, dodajući da u regionu nema drugog, osim hipotekarnog bankarstva.

“A, kakva je mogućnost za nekog malog čoveka da investira u svoj projekat, da podupre svoju inicijativu, a nema kapital? Podupiranja takvih rizičnih investicija je malo na Balkanu”, rekao je Janevski.