Trgovina - Srbija

Uvoz industrijskih proizvoda iz EU bez carina

Po predviđenoj dinamici snižavanja carina na uvoz industrijskih proizvoda iz Evropske unije, u 2013. godini, za oko 20 posto tarifnih brojeva ukida se carinska stopa, a snižava se i za važne poljoprivredne proizvode, kaže koordinatorka Biroa za saradnju sa EU Privredne komore Srbije (PKS) Kristina Đurić.

Prema njenim rečima, potpuno će biti liberalizovan uvoz pojedinih obojenih metala, aluminijuma, bakra, mašina, elektro proizvoda, delova za traktore, zatim krzna, kao i niza proizvoda široke potrošnje, medju kojima su plastika, plastična masa, guma, kaučuk, proizvodi od gipsa, cementa, betona, keramike.

Na uvoz polovnih i novih automobila iz Evropske unije, u 2012. godini carina je bila 2,5 posto, a u ovoj 2013. godini, uvoz će biti oslobođen carina. Međutim, od trgovaca zavisi da li će snižavati cene.

Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima zavisi od tarifnog broja, podseća Kristina Đurić, navodeći da se u 2013. godini nastavlja snižavanje carina na poljoprivredne proizvode, a od 1. januara 2014. godine za uvoz oko 96-97 posto poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije, carinska stopa biće nula. Međutim, za poljoprivredne proizvode koje Srbija proizvodi, a reč je o oko 400 tarifnih linija, carine na uvoz iz EU biće zadržane sve dok Srbija ne postane članica Evropske unije. Tu spadaju određene vrste voća i povrća, mesa, žitarica, brašna i drugi proizvodi.

Na primer, na uvoz jogurta sa tri odsto mlečne masti, osnovna carina, a to su carine koje Srbija ima sa zemljama sa kojima nema sporazume o slobodnoj trgovini, bila je 20 posto, a 2013. godine biće osam posto, 2014. godine – šest posto. Za kukuruz šećerac osnovna carina bila je 20 posto, 2013. biće osam posto, a 2014. godine – šest posto. Kada je reč o rakiji, za uvoz iz Evropske unije carina je bila 30 posto, 2013. biće 12 posto, a 2014. godine – devetposto.

Što se tiče mesa i mleka, uvoz telećeg mesa bez kostiju iz EU neće biti potpuno liberalizovan, tako da će carina 2013. godine biti 15 posto, a 2014. godine – 12 posto, dok će za posebne vrste mlečnih proizvoda, među kojima je pavlaka, carine u 2013. iznositi 14 posto, a 2014. – devet posto, navodi se u saopštenju PKS.

U posebnu kategoriju poljoprivrednih proizvoda spada i konzervisano voće i povrće – carina na uvoz smrznutog graška ove godine iznosiće devet posto, a 2014. smanjiće se na četiri posto. U kategorije proizvoda koji ostaju zaštićeni carinama i posle 2014. godine spadaju začinska paprika, pšenica, kukuruz, griz, pšenično brašno, različite vrste konzervisanog voća i povrća, kao i sveže voće i povrće, paradajz, paprika, jabuka, trešnja, jagoda, odnosno sve vrste koje se proizvode u Srbiji.

Kristina Đurić je naglasila da tempo liberalizacije nije direktno menjao strukturu našeg uvoza. Kako su carine snižavane, to nije značilo da se automatski povećavao uvoz tih proizvoda na naše tržište.

Srbija je sa Evropskom unijom potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine i u težnji da se liberalizuje trgovina sa Evropskom unijom, Srbija je jednostrano počela da primenjuje sporazum 2009. godine, što je učinila i EU 2010. godine. Tako se posebni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, takozvani Prelazni sporazum, obostrano primenjuje od 2010. godine. U periodu kada se zaključivao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je sa EU ispregovarala tranzicioni period za liberalizaciju trgovine na period od šest godina, tako da smo mi sada na početku pete godine liberalizacije trgovine izmedju Srbije i Evropske unije, podseća Kristina Đurić.

PKS navodi da je EU podržavajući proces evropskih integracija, uvela autonomne trgovinske preferencijale 2000. godine, što je značilo bescarisnki izvoz srpskih proizvoda na tržište EU. Preferencijali su 2010. produženi na period do 2015. godine, što praktično znači da Srbija ima bescarinski izvoz za sve svoje proizvode na tržište EU do 2015. godine, a nivo carina na uvoz carina iz EU postepeno se snižava do 2014. godine, kada se završava tranzicioni period. Od 2014. godine, sve grupe industrijskih proizvoda i sve tarfine linije potpuno se liberalizuju, što znači da će biti slobodan uvoz industrijskih proizvoda iz Evropske unije na tržište Srbije, dok nivo liberalizacije poljoprivrednih proizvoda zavisiti od tarifne linije. Svi proizodi koje Srbija ne proizvodi, kao što su agrumi, južno voće i povrće, liberalizovani su još 2009. godine, dok će proizvodi koje Srbija proizvodi ostati zaštićeni i nakon tog perioda 2014. godine. 

EU i CEFTA su najvažniji spoljnotrgovinski partneri Srbije, u kojima Srbija plasira 80 posto svog izvoza. Tokom prvih 11 meseci 2012. godine Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU imala deficit od 2,7 milijardi evra. U tom periodu, izvoz Srbije u EU iznosio je 4,7 milijardi evra, a uvoz iz EU u Srbiju 7,4 milijarde evra, dodaje se u saopštenju.