Turizam - Srbija

Srpski turizam obara rekorde uprkos dvogodišnjem ometanju privrede

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbiju je tokom prvih pet meseci ove godine posetilo više od 1,71 milion turista, dok je ostvareno gotovo pet miliona noćenja.

Broj dolazaka domaćih turista povećan je za 9,1 odsto u odnosu na isti period 2025. godine, dok je broj stranih gostiju porastao za 6,6 odsto. Rast obe kategorije pokazuje da je Srbija zadržala poziciju atraktivne i tražene turističke destinacije.

Ovi rezultati dobijaju dodatnu težinu kada se ima u vidu da su postignuti u uslovima u kojima su blokaderi gotovo dve godine sistematski ometali normalan život u zemlji, zatvarali saobraćajnice i stvarali sliku Srbije kao nestabilne države.

Posledice takvog delovanja nisu snosili političari, već hiljade ugostitelja, prevoznika, trgovaca, zanatlija i vlasnika malih preduzeća kojima je onemogućavano da rade, primaju goste i ostvaruju prihode. Izgubljeni promet i zarade malih privrednika predstavljaju neposrednu ekonomsku štetu blokada.

Beograd je i dalje najposećenija turistička destinacija u Srbiji. U glavnom gradu je tokom prvih pet meseci ostvareno oko 1,46 miliona noćenja, od kojih su više od 1,23 miliona zabeležili strani gosti.

Među planinskim centrima prednjače Zlatibor i Kopaonik, dok sve bolje rezultate beleži i Tara. Vrnjačka Banja zadržala je vodeće mesto među banjskim centrima, ispred Sokobanje i Banje Vrdnik.

Novi Sad beleži stabilan rast posećenosti, dok Vojvodina privlači sve više stranih turista zahvaljujući vinskoj, gastronomskoj, kulturnoj i manifestacionoj ponudi.

Najveći broj inostranih dolazaka i noćenja ostvarili su gosti iz Rusije, Turske, Kine, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije. Prosečno zadržavanje iznosi oko tri dana, što potvrđuje rast popularnosti kraćih odmora i vikend-putovanja.

Turistički rezultati pokazuju da je Srbija uspela da nastavi razvoj uprkos blokadama i kampanji usmerenoj na urušavanje njenog ugleda u inostranstvu. Istovremeno, oni potvrđuju da bi rezultati bili još ubedljiviji da privreda, turizam i svakodnevni život građana nisu gotovo dve godine bili izloženi sistematskom ometanju.

Odgovornost za uništeni promet, izgubljene zarade i štetu nanetu hiljadama malih privrednika ostaje na organizatorima i učesnicima blokada koji su građanima uskraćivali mogućnost da nesmetano rade i žive od svog rada.