Tema - Srbija

Lični bankrot kao spas

Prosečan građanin Srbije zadužuje se zato što želi da živi bolje. Neke zemlje regiona, zbog teže otplate kredita i većeg kašnjenja u izmirivanju rata, donele su Zakon o ličnom bankrotu. U udruženju portrošača tvrde da usaglašavanje propisa sa EU ne zahteva donošenje tog zakona.

Sve teža otplata kredita i povećanje broja fizičkih lica koja kasne u izmirivanju rata, neke zemlje u regionu je nateralo da donesu Zakon o ličnom bankrotu. U Srbiji se još ne razmišljaju o tome jer i postojeći zakoni obezbeđuju bankama nesmetano aktiviranje hipoteka ili prinudnu naplatu.

Ukoliko dužnik nije sposoban da otplaćuje kredit, banke u svetu najčešće proglašavaju lični bankrot takvog klijenta i priskaču u pomoć kako mu ne bi bila automatski oduzeta imovina. Sličan posao u Srbiji radi lični bankar.

Snežana Jovičić iz "Oportuniti banke" kaže da su imali primer iz Ritopeka, gde je grad pogodio voćnjak. Rešenje su našli tako što su se dogovorili da urade moratorijum, što znači da u narednih godinu dana klijent nema obaveze plaćanja prema banci dok ne dođe sledeća godina i berba.

Prosečan građanin Srbije zadužuje se uglavnom zato što želi da živi bolje nego što mu dozvoljavaju mogućnosti ili što je na to prinuđen.

"Ne bih mogao da počnem proizvodnju bez kredita, posebno veću proizvodnju. Nisam imao ekonomska primanja nisam imao ništa i krediti su bili neophodni za proizvodnju", kaže poljoprivrednik Dragan Tešović.

Bankari u Srbiji, posle godina bezbrižnog ubiranja kamata od klijenata željnih kredita, sada se suočavaju sa novim izazovima. Kriza je uzela danak kroz kašnjenje u otplati rata, posebno za stambene kredite.

Marija Đinđić iz "Folks banke" ističe da kreditni savetnik klijentima preporučuje razne modele grejs perioda. Gledaju se planovi klijenata, šta klijent planira da radi u naredno vreme, ili misli da će u tom roku moći da nađe posao.

"Da li eventualno ima neku ušteđevinu i na osnovu toga se pravi model grejs perioda", dodaje Đinđićeva.

U udruženju portrošača tvrde da usaglašavanje propisa sa Evropskom unijom, ne zahteva i Zakon o ličnom bankrotstvu.

Oni, međutim, smatraju da bi propisi morali da predvide i odgovornost trgovaca koji prodajom robe na poček stimulišu nerealno visoku potrošnju, zbog koje klijenti kasnije grcaju u dugovima.