Tema - Srbija

Može li srpsko selo da bude kao švajcarsko

Upravo podeljene subvencije za podršku ruralnom turizmu u iznosu od 150 miliona dinara pokazale su veliko interesovanje, posebno kada je reč o broju zainteresovanih za seoski turizam.

– U odnosu na prošlu godinu imali smo stotinak prijava više za subvencije, ali zato je broj seoskih turističkih domaćinstava značajno povećan. Prošle godine smo imali 698 registrovanih, a sada 1526 seoskih turističkih domaćinstava, što je iznad svih naših očekivanja. Dok smo pripremali poziv za ovu finansijsku podršku, cilj nam je bio da što više tih domaćinstava uđe u legalne tokove i da se registruju, međutim, nismo očekivali da će se pokazati ogromno interesovanje ljudi da se bave ovih poslom – kaže ministar turizma i dodaje da je sada mnogo onih koje su državne subvencije podstakle da se bave ovom vrstom turizma. Na pitanje koji projekti su najzanimljiviji i za šta se vlasnici smeštaja u selima prijavljuju, on kaže da su to uglavnom dodatni sadržaji, pristupni putevi, velnes, proizvodnje na otvorenom.

Nije ovo iznenađenje za Srbiju, u kojoj je ruralni turizam procvetao još u vreme korone i praktično od tada ima trend rasta. O njegovom razvoju najbolje govori podatak da, osim Vojvodine i zapadne Srbije, odnosno okoline Užica, Čajetine, Ivanjice, Kosjerića, Arilja, u kojima je bio začetak seoskog turizma, sve više poseta ima i u selima istočne i južne Srbije, posebno u opštinama na Staroj planini, pre svega sa pirotske strane. Kao nove destinacije za ruralni turizam treba spomenuti i okolinu Vlasine, Frušku goru, Irig i sela u okolini Vršca.

– Najveći broj registrovanih seoskih turističkih domaćinstava u ovom trenutku, prema podacima e-turiste, imamo u okolini Gornjeg Milanovca, ali prvi put se otvaraju takvi objekti na mestima gde ih do sada nije bilo, na primer na Pešteri. Naravno, mnogo ih je i u ivanjičkom kraju, oko Stare planine, svuda po Srbiji – kaže Memić. Iz Ministarstva turizma i omladine poručuju da naša zemlja prati svetske trendove u ovom smislu, jer iako to nije bilo očekivano, i dalje raste broj ljudi koji se okreću zdravom životu, boravku na selu i uživanju u turizmu koji je pred nama, a nije bio prepoznat do sada. Ministar kaže da je nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo da turisti u gradovima, banjskim mestima provedu u proseku dve do tri noći, a u seoskim domaćinstvima pet i više dana.

– Seoskih lepota imamo u izobilju. Naš plan je da u narednom periodu brendiramo srpsko selo, ali i da ga ponudimo kao turistički proizvod posetiocima u vreme Ekspa. Radimo na razvoju softvera i aplikacije na kojoj će biti kompletna ponuda seoskih domaćinstava, kao i spisak svih vodiča kako bi se posete lakše organizovale. Poenta je da uključimo celu turističku privredu mesta, a novo je i to što će posetioci kasnije moći da se povezuju sa proizvođačima sa ovih lokacija i nastave da naručuju domaće proizvode koje su probali dok su boravili u selima – kaže naš sagovornik. Inače ministar Memić dodaje da je u toku i priprema jednog novog javnog poziva za sve one koji žele da ulažu više novca u projekte ruralnog turizma. Za sada sve zavisi od toga da li će biti novca u budžetu, ali načelno ideja je da onima koji žele da ulažu do milion evra u projekte razvoja sela država dotira od 20 do 25 odsto sredstava.

– Sve zavisi od toga da li ćemo imati novca, ali i sama ideja nas raduje jer će pokazati pre svega mladima, a i svima drugima koji su zainteresovani za selo u turizmu da je ovo posao koji može da bude vrlo isplativ cele godine. Država planira da brendira srpsko selo i to tako što će u narednom periodu najpre definisati ovaj pojam u celini, a onda bi u narednom periodu komisije mogle da rade svoj posao.

– Ovo je prilika da privučemo veći broj domaćih turista. Za sada većini naših građana odmor podrazumeva odlazak na more u inostranstvo, ali verujemo da bi mnogi rado provodili i kvalitetan odmor u našim selima, ako bi to značilo produžen vikend na čistom vazduhu, uz zdravu hranu i po povoljnim cenama – dodaje Memić i podseća da bi se tako mnogi odmarali češće i u bilo koje doba godine. Već sada seoska turistička domaćinstva koja rade u Srbiji beleže popunjenost tokom cele godine, a ne samo sezonski, a to je ono što nam treba. Iz Ministarstva turizma dodaju da nisu samo oni ti koji dele subvencije kada je reč o seoskim domaćinstvima nego i ostala ministarstva, te da je broj dotacija svakako značajan i daje podstrek onima koji bi da se bave turizmom u srpskim selima.