Tema - Srbija

Zašto je industrija čokolade optužena za zloupotrebu dece?

Naime, samo u dve zapadnoafričke zemlje, Obali Slonovače i Gani, 1,56 miliona dece, neka stara svega pet godina, uključena su u teške poslove branja kakaovca – osnovnog sastojka u proizvodnji čokolade.

Kakaovac koji beru deca u Africi snabdeva približno 70 posto svetske potražnje za kakaom od kojeg čokolade prave velike kompanije kao što su Mars i Nestle.

Ovo je utvrdio izveštaj koji je sastavio Institut NORC pri Univerzitetu u Chicagu, a koji navodi da je udeo dece starosti između pet i 17 godina uključene u rad na farmama kakaovca porastao za 14 procenata u poslednjoj deceniji, sa 31 posto na 45 posto ukupnog broja djece koja žive u Obali Slonovače i Gani, prenosi Radio slobodna Evropa.

U poslednjih dvadeset godina, najveći proizvođači čokolade obećavali su da će zaustaviti najgore oblike dečijeg rada. Postavljeni su ciljevi i rokovi u potpisanom protokolu Harkin-Engel iz 2001. koji je odobrio američki Kongres. Ovaj protokol potpisalo je osam najvećih kompanija čokoladne industrije obavezujući se da će za 70 posto umanjiti dečiji rad do 2020. Međutim, to se nije desilo.

Rizičan rad dece, na koji se odnose najgori oblici dečijeg rada, između ostalog, uključuje korištenje oštrih oruđa poput mačeta, noćni rad i izlaganje hemikalijama u agrarnoj proizvodnji.

Povećanje od 14 procenata rada dece u poslednjih deset godina objašnjava se povećanjem ukupne proizvodnje kakaovca od 62 procenta i većom potražnjom za čokoladnim proizvodima.

Krajem oktobra, 100 kompanija uključenih u World Cocoa Foundation (Svetska fondacija za kakao) koji čine 80 posto ukupne industrije čokolade, reklo je da su postavili cilj kroz programe protiv dečijeg rada za 2025, te da će investirati 1,2 milijarde američkih dolara za otkup kakaovca od farmera.

"Kako je pokazao izveštaj, još uvek je previše dece koja rade na farmama kakaovca, rade posao za koji su premlada ili posao koji ih dovodi u opasnosti", rekao je predsednik Fondacije, Ričard Skobej u izjavi nakon objavljivanja izveštaja u oktobru, prenosi poslovni magazine Fortune. "Dečiji rad nema mesta u lancu snabdevanja kakaovcem", dodao je Skobej.

Za DW je rekao da cilj od 70 posto smanjenja dečijeg rada za 2020. nije postignut zato što industrija čokolade nije bila dovoljno posvećena problemu, ali i da su postavljeni ciljevi bili preambiciozni.

"Studija NORC-a potvrđuje da cilj nije bio realan", rekao je i pojasnio da kada je cilj postavljen 2010. "nije bio postavljen sa punim razumevanjem kompleksnosti situacije i razmera izazova koji je snažno podstaknut siromaštvom, tradicionalnim normama i običajima, nedostacima na tržištu rada i slabom socijalnom i ekonomskom infrastrukturom".

Istakao je i da je proizvodnja kakaovca porasla za više od 60 procenata, dok dečiji rad ipak nije pratio istu stopu sa porastom od 14 procenata.

"Kako se ukupna proizvodnja kakaoa dramatično povećala, uzgoj kakaoa proširio se na područja Obala Slonovače i Gane gde je infrastruktura za praćenje dečijeg rada bila slaba, a svest o zakonima koji ga regulišu bila niska", rekao je Karim Kisija, direktor istraživanja osetljive populacije u NORC na Univerzitetu u Chicagu i vodeći autor izveštaja.

"Intervencije za suzbijanje opasnog dječijeg rada u sektoru kakaoa treba da budu usmerene na nova proizvodna područja u nastajanju i usredsrediti se na napore da se smanji izloženost sastavnim delovima opasnog dečijeg rada", dodao je on.

Skobej je rekao da "kompanije same ne mogu rešiti ovaj problem".

Dnevno ne dobiju ni za čokoladicu

S druge strane, Ćeriti Rajerson, osnivačica američke grupe Corporate Accountability Lab, ukazuje na široko rasprostranjeni osećaj da je industrija čokolade kriva za "licemerje koje zapanjuje". "Ako to želi, sutra bi mogla okončati rad dece", rekla je ona.

"U proteklih 20 godina, industrija kakaoa uložila je ogromne resurse u razvoj odnosa s javnošću u vezi s održivosti, ali porast dečijeg rada pokazuje da je krajnje neuspešna u donošenju te stručnosti i ulaganja da stvori stvarnu održivost", preneo je Gardijan.

Prema Fairtrade fondaciji, samo oko šest posto ukupnih prihoda industrije čokolade vraća se poljoprivrednicima - modeli poštene trgovine nastoje da se suprotstave povećanjem potrošačkih cena i prosleđivanjem više zarade poljoprivrednim zadrugama.

Industrija čokolade koja vredi više od 100 milijardi dolara u neskladu je s ekstremnim siromaštvom afričkih proizvođača kakaoa. Prema nekim procenama, mnogi poljoprivrednici zarađuju oko jedan dolar dnevno - nedovoljno za uživanje u čokoladici.

„To je skandalozno“

"To je skandalozno", rekla je Etel Igone, viša direktorka kampanje Mighty Eartha, ekološke organizacije iz Vašingtona, nakon što je proučila novi izveštaj. Organizacija Mighty Earth provela je godine zalažući se za bolju praksu uzgoja kakaoa. "Da su ova deca bijela, možete se kladiti da ne bismo dopustili da se to dogodi", rekla je Igone.

Suočeni sa rastućom zabrinutošću potrošača zbog dečijeg rada, čokoladni giganti započeli su s pojačavanjem programa za izgradnju škola, praćenje farmi kakaoa i provođenjem programa podizanja svesti među poljoprivrednicima.

"U posljednjih pet godina sve su veći zahtevi za dubinskom analizom, a kompanije su počele prepoznavati rizike i preduzimati neke mere u vezi s tim", kaže Nik Veteril, izvršni direktor Međunarodne inicijative za kakao u Ženevi, nezavisne organizacije koju delom finansira industrija čokolade. On izveštaj NORC-a opisuje kao "mešovinu otrežnjujućih podsjetnika, konzervativnih procena i malo znakova napretka".